VREMENSKI ROLERKOSTER POSLEDNJIH DANA NIJE NANEO ZNAČAJNU ŠTETU POLJOPRIVREDNICIMA: Samo da ne bude mraza

G. V.

23. 04. 2024. u 11:49

NAJPRE zebnja zbog ranog proleća, sada strah od kasnog mraza. Ova osećanja smenjuju se kod poljoprivrednika, dok pomno prate vremensku prognozu. Pojedine kulture već su dale prve pupoljke još pre više od mesec dana, i sada se čini sve što je moguće ne bi li se plodovi zaštitili. Nedavne padavine nisu nanele probleme voćarima, budući da temperatura nije pala ispod nula stepeni. Ipak, kako navode stručnjaci, teško je predviđati kakva će godina biti kada je reč o proizvodnji hrane, jer su klimatske promene nepredvidive.

Foto V. Ilić

Voće je izašlo iz najosetljivije feno-faze precvetavanja, ali opasnost od izmrzavanja i dalje postoji. Ipak, ona nije tolika da bi ugrozila ukupan rod voća. Struka se usuđuje da kaže da bi on mogao da bude skoro 20 odsto veći nego lane. Naročito šljiva, budući da je prinos lane bio prepolovljen zbog mrazeva. Očekuje se oko 160.000 tona više nego 2023. godine. Značajno povećanje biće kod kruške, višnje i verovatno kod trešnje.

- Ove godine voće je dobro ponelo i ne očekujemo da se najavljena kiša narednih dana odrazi na prinos - kaže nam direktor Instituta za voćarstvo Darko Jevremović. - Vegetacija je ove godine počela desetak dana ranije nego lane. Sneg, koji je na višim nadmorskim visinama pao pre nekoliko dana, polomio je mlade grančice na kojima nije bilo ploda, tako da šteta nije učinjena, kada je reč o jabučastim i koštičavim vrstama.

Kako kaže Jevremović, izvestan procenat oštećenja imale su maline. One su trenutno u fazi rasta bočnih grančica, ali ni one nisu u ovom temperaturnom rolerkosteru pretrpele značajnu štetu. U narednom periodu ne bi valjalo da bude mrazeva, jer bi u tom slučaju stradali mladi plodovi. Oni bi otpali ili dobili rđastu presvlaku, što bi smanjilo komercijalnu vrednost prinosa.

- U ovoj fazi, voćari posebno treba da obrate pažnju na hemijsku zaštitu zasada. Zbog vlage, a potom i porasta temperature, razvijaju se trulež, sušenja i bakterioze. Zato su neophodni preventivni tretmani, kako bi se predupredila oštećenja od insekata - upozorava Jevremović.

Agroekonomista Milan Prostran oprezan je u predviđanjima, iako su stručnjaci i profesori sa poljoprivrednog fakulteta optimistični. Prema njegovim rečima, ova godina puna je rizika i klimatski specifična.

- Nezahvalne su bilo kakve procene - priča Prostran. - Ono što je važno jeste da je kiše bilo, i biće je u narednim danima, sudeći prema najavama meteorologa. Ukoliko se prognoze ostvare, i padne veća količina kiše, a temeprature ne budu niske, čeka nas prosečna godina. To će posebno prijati pšenici, koja je za hleb najvažnija, a bez hleba se ne može.

Pritisak iz uvoza

KAKO kaže agroekonomista Milan Prostran, poljoprivreda naše zemlje trpi veliki pritisak iz uvoza. Razlozi su potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini, bolja klima i jeftina radna snaga, kao što je konkretno slučaj sa Makedonijom i Albanijom. Ove dve zemlje su majstori za zimsku proizvodnju povrća, pa tako ne čudi što paradajz i paprika stižu kod nas odatle. Iako je situacija ovakva, kaže Prostran, to neće ugroziti proizvodnju naših farmera.

Značajna su sredstva poljoprivrednci uložili u setvu proletos, 1.000 evra po jednom hektaru. Oni su, kako kaže naš sagovornik, u setvu ušli sa rizikom od suvog zemljišta, budući da je deficit vlage bio 100 litara po kvadratnom metru. Ratarima će značiti ako padno 20 litara kiše, kako bi proklijalo seme.

- Sa vremenskim uslovima se stalno borimo. Ova godina tek ulazi u visoke temperature. Što bi narod rekao, idemo u dodole da prizivamo kišu bez oluje i grada. Zbog svih ovih problema, mora da se traži drugačija agrarna politika, koja bi uključila stručnjake u njihovo rešavanje - kaže ovaj agroekonomista.

Kada je reč o povrtarskim kulturama, one su mahom tokom cele godine bile u plastenicima, a na tržište još nije stiglo ono povrće koje se sadilo na otvorenom. Zbog blage prošlogodišnje zime plastenici nisu radili, jer to nije bilo ekonomski isplativo.

Pogledajte više