I SRBIJA NA NUKLEARNOM SAMITU: Treba li nam jedna elektrana?

Novosti online 20. 03. 2024. u 09:24

ZEMLjE EU podeljene su oko toga da li da odobre da se nuklearna energija svrsta u obnovljive energije, čime odlažu jedan od ključnih sporova vezan za klimatsku regulativu. O tome će se ponovo govoriti ove nedelje u Briselu u okviru nuklearnog samita.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Svetski lideri okupiće se u Briselu na prvom samitu o nuklearnoj energiji kako bi istakli ulogu nuklearne energije u rešavanju globalnih izazova za smanjenje upotrebe fosilnih goriva, poboljšanje energetske bezbednosti i podsticanje ekonomskog razvoja.

Prisustvo je najavila i Srbija.

- U četvrtak idemo u Brisel. Imamo taj samit za nuklearnu energiju, biće mnogo evropskih i svetskih lidera, svi evropski zvaničnici, tako da će to biti prilika za dodatno značajne sastanke za sve nas - najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Delegaciju će činiti i resorno ministarstvo.

Đedović Handanović: Nuklearna energija sve važnija

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, podsetimo, učestvovala je nedavno na „Balkanskom forumu” u Budimpešti gde je istakla da nuklearna energija postaje sve važnija u procesu energetske tranzicije.

- Tema korišćenja nuklearne energije uvek izaziva debatu. Osiguravanje dovoljno bazne energije je neminovnost i moramo razgovarati o svim alternativama, pa i o nuklearnoj energiji kao jednoj od opcija. Naredne nedelje se prvi put održava samit o nuklearnoj energiji, koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju i Belgija, koji će okupiti svetske lidere, što govori u prilog tome da nuklearna energija postaje sve važnija - izjavila je ministarka.

Ona je podsetila da svaka energetska infrastruktura ima uticaj na životnu sredinu, te da je to relevantno pitanje koje mora biti uzeto u obzir.

- Svaki energetski objekat ima izvestan uticaj na životnu sredinu - vetrogeneratori utiču na ptice, kod solarnih elektrana je pitanje odlaganja iskorišćenih panela… Nuklearna energija je bazna energija koja emituje manje CO2 nego fosilna goriva i u uslovima rastućih potreba za energijom uz ubrzan privredni rast, treba da je razmatramo kao opciju koja može da obezbedi stabilno snabdevanje. Nuklearna tehnologija je napredovala, nosi manje rizika u izgradnji i može imati manje troškove, kada razgovaramo o malim nuklearnim reaktorima - rekla je ministarka.

Đedović Handanović je istakla i cilj Srbije da ostane izvoznik električne energije i da ne zavisi od oscilacija cena energenata na tržištu. Uz to, podsetila je i da se mnoge zemlje u Evropi, poput Mađarske, Češke, Francuske, Velike Britanije, Belgije, uspešno oslanjaju na nuklearnu energiju i naglasila je da je potrebno razgovarati i o ovom izvoru bazne energije tokom energetske tranzicije i procesa dekarbonizacije.

- Gasne elektrane su prelazno rešenje, ali nuklearna energija je bazna energija i jedna od opcija koju razmatramo u našim strateškim dokumentima, jer nije fosilno gorivo i obezbeđuje stabilan izvor energije - rekla je ministarka, još jednom naglasivši da će Srbija pažljivo razmatrati sve opcije.

Da li Srbiji treba jedna?

Nuklearka je u udžbenicima za školarce označena znakom opasnosti, da li zbog slike tog strašnog kostura odmalena, ili asocijacije na Fukušimu kasnije, tek nuklearna energija nam je u glavama nešto kao veliko NE.

U ovo današnje vreme energetske krize, ipak, baš ta energija pominje se kao najbolja alternativa, i istina, ona o kojoj malo znamo.

Kod nas je na snazi Zakon o zabrani nuklearnih elektrana, koja koči gradnju nuklearke, ali imamo šest-sedam nuklearki u okruženju, do 300 kilometara od naših granica. Jedna od opcija koju naša zemlja razmatra jeste suvlasništvo, odnosno sufinansiranje u nekom od objekata u susedstvu.

Tako bi naša zemlja mogla da nadomesti megavate električne energije koji joj nedostaju.

Postoje dakle dva rešenja: Da Srbija izgradi svoju nuklearku ili da kupi manjinski udeo. Matematika kaže da nam fali 700 megavati, što je u ranijim planovima trebalo da bude pokriveno izgradnjom dve elektrane. Sa druge strane, cena struje koja dolazi iz nuklearki je najjeftinija.

Stručnjaci su saglasni da bi naše potrebe u budućnosti zadovoljio jedan nuklearni kompleks od 1,4 gigavata instalisane snage, u čiju izgradnju bi trebalo uložiti oko pet milijardi evra.

Osim jeftinije struje, i sigurnog izvora energije, nuklearka bi mogla da otvori nova radna mesta. Ili bar vrati neka koja smo imali. Moratorijum o gradnji nuklearki iz 1989. godine, posle katastrofe u Černobilju je kao posledicu imao i ukidanje odseka na Elektrotehničkom fakultetu.

Nove nuklearne elektrane u Evropi grade se u Finskoj, Slovačkoj, Francuskoj, Rusiji, Ukrajini i Velikoj Britaniji.

U regionu, ali i šire, samo Srbija i Italija nemaju svoj nulkearni program. O nuklearnoj bezbednosti u Srbiji brine se SRBATOM, tačnije Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.

(Blic)

BONUS VIDEO: Podkast "Nije samo naslov" gost Marko Blažić: "Makron prešao sa reči na dela"

Pogledajte više