SLOBODNA ZONA SUBOTICA: Nova paradigma privrednog razvoja grada

Promo

04. 01. 2024. u 12:00 >> 12:10

SUBOTIČKA Slobodna zona je godinama unazad sinonim za uspeh. O tome svedoče kako brojke, tako i reka ljudi koja svakodnevno dolazi na posao u neku od velikih instranih kompanija koje posluju pod njenim okriljem.

Foto: Promo

Tokom prošle godine, Slobodna zona „Subotica“ je ostvarila ukupan promet koji premašuje milijardu evra, a po vrednosti pruženih usluga najuspešnija je među slobodnim zonama Srbije. Ali to nisu samo brojke, već i jasan pokazatelj da je Slobodna zona Subotica motor privrednog razvoja ne samo grada, nego ovog dela Vojvodine.

-Rezultati koje smo ostvarili tokom 2022. godine su najbolji do sada. U prošloj godini naša slobodna zona je ostvarila ukupan promet od 1.086.301.769 evra, a ako znamo da ukupan promet svih 15 slobodnih zona u Srbiji iznosio 6.3 milijarde evra, to govori da je učestvovala sa 17,22 odsto u ukupnom prometu svih slobodnih zona koje svoju delatnost obavljaju na području  Republike Srbije – obrazlaže Saša Gravorac, direktor Slobodne zone Subotice.

Kako se navodi u Izveštaju o poslovanju slobodnih zona u RepubliciSrbiji, usvojenom od strane Vlade Republike Srbije, Slobodna zona Subotica ostvarila je značajan uticaj na privredu Republike Srbije.  

-Naša slobodna zona je podigla nivo proizvodnje za 38,38 odsto, dok je vrednost izvoza proizvedene robe porasla za 39,70 odsto. Kompanije koje posluju u slobodnoj zoni su poreklom iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koje najvećim delom robu plasiraju na inostrano tržište – dodaje direktor. - Poslovni rezultati u 2023. godini pokazuju trend rasta, tako da očekujemo i veći ukupni promet u 2023. godini u odnosu na 2022. za oko 10 odsto, pri čemu ćemo konačne podatke o ostvarenom prometu u ovoj godini imati sredinom naredne godine kada Vlada Republike Srbije usvoji godišnji izveštaj o poslovanju slobodnih zona.

Prema rečima direktora Gravorca,  posebno se ponose projektom „Zajedno do uspeha“ putem koga je Slobodna zona „Subotica“ do sada potpisala sporazume o poslovno – tehničkoj saradnji sa 70 subjekata - srednjim školama, viskom školama i fakultetima, javnim preduzećima, drugim slobodnim zonama…

- Kroz ovaj projekat težimo kreiranju jednog intelektualnog inkubatora u okviru kojeg će se uspostaviti čvrsta saradnja između potpisnika sporazuma u funkciji razmene znanja, iskustava, neposrednoj primeni naučnih dostignuća u praksi, kao i zajedničkog učešća u domaćim i međunarodnim projektima – navodi Gravorac.

- Mi smo ponosni jer su tih 70 poslovnih subjekata iz različitih oblasti, počev od visokoškolskih ustanova, ustanova srednjeg obrazovanja, javnih i javno komunalnih preduzeća, Razvojne agencije Vojvodine, Privredne komore Srbije, što je zaista je širok spektar potpisinika. Osnovna intencija koja nas vodi jeste da se povežemo i da razmenjujemo informacije, imajući u vidu da je danas informacija najvažniji resurs kojim privreda funkcioniše, da zajedno radimo na pokretanju brojnih projekata.  Time ćemo obezbediti i novi imidž Slobodne zone koji će ići ka razvoju intelektualnih resursa i svakako njenu veću ulogu u društvenom životu grada, pokrajine i republike , a ne samo u privrednom životu, gde smo  prisutni i imamo aktivnu ulogu.

Pod sloganom “Budućnost se ne čeka, budućnost se stvara”  rodila se i ideja o izgradnji naučno-tehnološkog parka u okviru Slobodne zone.

Foto: Promo

– U saradnji sa Gradom razrađujemo strategiju za formiranje naučno-tehnološkog  parka. U planu je da se podigne i kulturno-edukativni centar sa sportskim terenima, bibliotekom i prostorom za održavanje kurseva i programa neformalnog obrazovanja. On bi bio vrlo specifičan zato što bi, pored direktne integracije i saradnje nauke i privrede, bio obogaćen sportskim i kulturnim sadržajima, koji bi bili namenjeni za korisnike Slobodne zone, ali i za sve korisnike naučno-tehnološkog parka – dodaje naš sagovornik.

Takođe, radi se na izradi projektne dokumentacije za postavljanje solarnih panela na zgradu u vlasništu ovog privrednog društva, a izrađena je i projektna dokumentacija vezana za izgradnju proizvodno – skladišnih kapaciteta površine od 900  kvadrata.

-Ove godine, pored planirane izgradnje novog poslovno-skladišnog prostora, na području carinskog terminala realizovano je nekoliko investicija. Izgrađena je nova nadstrešnica za parking automobila ispred carinske ispostave za potrebe carinskih službenika kao i zaposlenih špeditera. Na istom prostoru urađeno je i bušenje bunara za potrebe zalivanja zelenih površina i travnjaka, a istovremeno je urađeno i razvođenje instalacija za zalivni sistem kao i prskalica zalivnog sistema. Na prostoru higijenskog i sanitarnog čvora na carinskom terminalu, postavljena je i nova sigurnosno-kontrolna barijera sa rotirajućim vratima. Na ovaj način sprečavamo naovlašćeni pristup i krađu opreme a vozači čiji su kamioni parkirani na našem terminalu imaće higijenske uslove visokog standarda – objašnjva direktor.

- Osim poboljšanja saobraćajne signalizacije na javnim saobraćajnicama, koje smo uradili prethodnih godina (u saradnji sa JP za upravljanje putevima i urbanizam), ove godine smo brendirali i obeležili objekat Carinskog terminala. Na taj način je svim vozačima olakšano pronalaženje objekta i smanjene su gužve i nepotrebno opterećenje saobraćajnica kamionskim saobraćajem koje smo ranije imali. Ovo je bila i godina značajnih ulaganja u objekat Slobodne zone koji rentira „Ametek – Dunkermotoren“ i gde se nalazi naše sedište. Urađena je kompletna rekonstrukcija krovnih površina čime smo poboljšali kvalitet objekta u vreme obilnih padavina. Za potrebe našeg korisnika i zakupca objekta, „Ameteka“, urađena je nova nadstrešnica za parking bicikli integrisano sa zaštićenim odmorištem za radnike na pauzi. U skladu sa Zakonom o arhivskoj građi, uređena je i opremljena prostorija za smeštaj arhive po najvišim standardima i sugestijama stručnih lica Istorijskog arhiva u Subotici. Sa stanovišta protivpožarne bezbednosti objekta koji zakupljuje „Ametek – Dunkermotoren“, urađen je veoma važan posao održavanja objekta i sprovedena je zamena tropolnih kondenzatorskih baterija, tropolnih kontaktora i osigurača za kompenzaciju reaktivne energije. Na objektu u našem vlasništvu koji rentira kompanija „Flender“, urađena je zamena fasadne rasvete i umesto starih i dotrajalih svetiljki instalirana je nova LED rasveta. Osim efekta štednje, poboljšali smo i osvetljenost objekta i kruga fabrike što je po Zakonu o Slobodnim zonama obavezan sadržaj svakog prostora koji ima dozvolu za rad u režimu Slobodne zone.

Foto: Promo

Takođe, privredno društvo radi na uvođenju tri ISO standarda u cilju unapređenja kvaliteta usluga koje pruža korisnicima, a planira i objavljivanje monografije u okviru koje će obuhvatiti 28 godina našeg poslovanja i predstaviti segment istorijskog razvoja privrede Subotice u kojem Slobodna zona „Subotica“ ima značajno mesto.

-U narednoj godini naši planovi su još ambiciozniji a realizacija će se sprovoditi u dogovoru sa našim korisnicima i prioritetima koje svake godine definišemo na godišnjem sastanku sa našim korisnicima – poručuje Gravorac.

Slobodna zona smeštena je u Privrednoj zoni “Mali Bajmok”, a posluje i na teritoriji Kikinde, te ovu veliku porodicu čini jedanaest kompanija – „Zopas“, „Ametek“, „Flender“, „Svarovski“, „Kontitehfluid“, „Normagrupa JI Evropa“, „Bojsen“, „B+B Senzors“, „Plastikam“, „Nifko“ i „Feler“. U Slobodnoj zoni Subotica zaposleno je između 6.300 i 6.500 radnika, 600 je u Kikindi, što je značajno uticalo na smanjenje nezaposlenosti.

Odlukom Vlade Srbije u julu ove godine odobreno je njeno proširenje na Opštinu Senta, dok je u decembru Slobodna zona „Subotica“ proširena na područje opštine Kanjiža, tako da obuhvata ukupnu površinu od oko 100 hektara zemljišta.

(J.Lemajić)

Pogledajte više