SRBIJA BRZO POVEĆAVA ZALIHE: Rezerve nafte trenutno dovoljne za 84 dana potrošnje
SRBIJA se intenzivno priprema za narednu zimu obezbeđujući rezerve nafte i gasa. To je ispravna odluka, jer na globalnom nivou vlada velika neizvesnost po pitanju njihove dostupnosti i cena naredne grejne sezone. Iz zemalja koje spadaju u najveće proizvođače tečnog gasa (LNG) i nafte, Katara i Saudijske Arabije, stiglo je zabrinjavajuće upozorenje da najgore tek dolazi, kada je reč o nestašici ova dva energenta.
Foto: Profimedia/Ilustracija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da naši građani po tom pitanju mogu da budu spokojni, i da njihova država vodi računa.
- Mi u ovom trenutku imamo 540 miliona kubnih metara gasa u rezervi - rekao je Vučić u utorak. - To nećemo da trošimo. Gledaćemo da podignemo do zime, ako budemo mogli, do 600 miliona kubika, da budemo sigurni.
On je ukazao i da to omogućava i dodatnu sigurnost zbog TE-TO Pančevo i TE-TO Novi Sad i za električnu energiju, imajući u vidu da su to gasne elektrane. Ministarka energetike Dubravka Đedović kaže da su ukupne rezerve nafte i derivata iz različitih izvora trenutno dovoljne da se podmiri oko 84 dana prosečne dnevne potrošnje. Ona ističe da intenzivno rade na povećanju zaliha, kako bi se obezbedila veća sigurnost snabdevanja. Obaveznim rezervama upravlja država, odnosno Uprava za rezerve energenata, dok kompanije od polovine prošle godine moraju da obezbede operativne rezerve.
- Podsećamo da su na kraju prošle godine rezerve naftnih derivata bile 54 odsto veće u odnosu na 2021 - navodi Đedovićeva za "Novosti". - Za sigurnost snabdevanja važni su i drugi vidovi rezervi, kao što su robne rezerve i rezerve u posedu naftnih kompanija.
Govoreći o pripremama za narednu zimu, ministarka ističe da energetska kriza nije prošla sa završetkom ove grejne sezone.
- Već sada radimo na tome da što spremniji dočekamo narednu i da što manje zavisimo od eksternih faktora koji su glavni izvor rizika po sigurnost snabdevanja - precizira Đedovićeva. - U tom smislu, postoji više pravaca delovanja, među kojima je najvažniji zadatak završetak gradnje nove termoelektrane Kostolac B3, snage 350 megavata. To je i završetak gasne interkonekcije Srbija - Bugarska, koja se očekuje na jesen, a obezbediće nam pristup drugim snabdevačima.
Ministarka naglašava da u prioritete spada i dalje povećanje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivate. U budućnosti će se, kako dodaje, raditi i na diversifikaciji u oblasti snabdevanja crnim zlatom kroz izgradnju naftovoda ka Mađarskoj.
- Radiće se i na novim gasnim interkonekcijama koje će obezbediti veću sigurnost u oblasti snabdevanja ovim energentom - navodi Đedovićeva. - Takođe, svakodnevno pratimo proizvodnju uglja, kao i planirani uvoz uglja, da bismo imali dovoljne količine pred narednu zimu.
CENE GASA ĆE RASTI
SVETSKI analitičari očekuju da će cene gasa da porastu u drugoj polovini godine. EU nije uspela da obezbedi dovoljno dugoročnih ugovora za LNG da bi nadoknadila prekid uvoza ruskog plavog goriva.
- Pošto je zeleni lobi u Evropi uspeo pogrešno da ubedi političare da vodonik u velikoj meri može da zameni prirodni gas kao nosilac energije do 2030. godine, Evropa je postala previše oslonjena na kupovinu LNG-a na spot, odnosno dnevnom tržištu - rekao je konsultant Morten Friš za Rojters. - To će, verovatno, dovesti do povećanja cena.
Zvaničnici Katara i Saudijske Arabije ocenili su da manjak ulaganja u naftu i gas, zbog forsiranja da se pređe na čistija goriva, rizikuje da izazove energetsku krizu. Ministar Katara, Sad al Kabi, u utorak je, na Ekonomskom forumu upozorio Evropu da će u budućnosti biti velike nestašice gasa. On je tranziciju ka obnovljivim izvorima energije ocenio kao agresivnu. Kako je rekao, jedina stvar koja je spasla čovečanstvo i Evropu ove godine bila je topla zima i usporavanje ekonomije, i dodao da najgore tek dolazi.
ZNATNO VIŠE U ČISTIJU ENERGIJU
U 2023. godini će se i dalje ulagati znatno više u čistu energiju nego u fosilna goriva. Ovo je juče ocenila Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u svom najnovijem izveštaju. Oni ističu da će godišnje investicije u čistu energiju porasti 24 odsto u periodu od 2021. zaključno sa 2023, a u fosilna goriva 15 procenata.
- U energiju će u ovoj godini biti uloženo ukupno 2,8 milijardi dolara na globalnom nivou, a od toga će se 1,7 milijardi investirati u čistu energiju, odnosno električna vozila, nuklearnu energiju, energetske mreže, toplotne pumpe ili goriva sa niskom stopom emisija - navodi se u izveštaju. - Ostatak novca će biti uložen u ugalj, prirodni gas i naftu.
IEA upororava da 90 odsto rasta ulaganja u čistu energiju dolazi iz razvijenih privreda i Kine, a ova nesrazmera može da izazove nove podele na globalnom nivou ako energetska tranzicija ne bude prihvaćena i u drugim zemljama.