EVROAZIJSKA "OBILAZNICA" OKO SANKCIJA: Zašto raste izvoz Jermenije i Kazahstana u Rusiju?

Novosti online 17. 04. 2023. u 22:30

U DVE godine Jermenija je učetvorostručila izvoz Moskvi na oko 2,5 milijarde dolara, što je, ocenjuje "Špigl", ogromna suma za zemlju čija je ukupna ekonomska proizvodnja nedavno bila manja od 20 milijardi dolara.

Foto shutterstock

Jermenija, zemlja od tri miliona ljudi u neplodnim planinama južnog Kavkaza poslednjih meseci doživela je brzu ekspanziju svoje spoljne trgovine, zbog velikog suseda na severu, odnosno Rusije, piše "Špigl" baveći se "sumnjivim procvatom nemačkog izvoza na istok".

U dve godine Jermenija je učetvorostručila izvoz Moskvi na oko 2,5 milijarde dolara, što je, dodaje nemačku medij, ogromna suma za zemlju čija je ukupna ekonomska proizvodnja nedavno bila manja od 20 milijardi dolara.

Promenio se i sastav jermenske trgovine pa je država poznata kao kao dobavljač voća i orašastih plodova, vina i rakije, postala centar procvata visokotehnološke i industrijske robe svih vrsta.

-Jermenija je 2022. godine isporučila ruskim kupcima elektronsku opremu u vrednosti od 460 miliona dolara. Prodaja mašina porasla je sa 14 dolara na neverovatnih 158 miliona dolara. Ono što je sumnjivo jeste to što je istovremeno sa širenjem jermenskih poslova sa Rusijom, značajno porastao i uvoz sa Zapada. U decembru, izvozne zarade nemačkih kompanija iz poslovanja u Jermeniji bile su 287 odsto iznad proseka od 2018. do 2020. godine, navodi "Špigl".

Nemački list se zato pita da li ova planinska nacija možda pomaže svom moćnom susedu Rusiji da "napravi rupe u zapadnom režimu sankcija" koji do sad nije naštetio ruskoj ekonomiji.

"Anomalije" u trgovinskoj statistici Jermenije, u međuvremenu su, konstatuju Nemci, uznemirile i vlade zapadne alijanse.

-Problem je u tome što je rukovodstvo u Jerevanu stupilo na dužnost nakon prozapadnih protesta, pa je zapravo prijateljski raspoloženo prema Evropljanima. U isto vreme, Jermenija ostaje zavisna od ruske podrške, i to ne samo zbog svog nesigurnog geografskog položaja, već i zbog toga da bi se oduprla napadima svog moćnog suseda Azerbejdžana, navodi "Špigl".

Zvaničnici ipak zasad ne kritikuju javno ove "anomalije" već samo ističu da će uraditi sve da zaštite Ukrajinu, imaju međutim mnogo posla, jer pored Jermenije, i druge zemlje kupuju upadljivu količinu robe proizvedene u Nemačkoj.

U slučaju Kazahstana, na primer, izvozne zarade nemačkih kompanija porasle su za 210 odsto u odnosu na prosek za godine od 2018. do 2020. U Kirgistanu je povećanje čak 1157 odsto. Promene u trgovinskim tokovima su toliko velike da analitičari Evropske banke za obnovu (EBRD) govore o "evroazijskom kružnom toku" odnosno "evroazijskoj obilaznici".

-Ali biće teže dokazati da se u Rusiju izvozi zapravo nemačka roba. I Jermenija i Kazahstan pripadaju Evroazijskoj carinskoj i ekonomskoj uniji koju predvodi Moskva. Slično kao i unutar EU, u asocijaciji postoje samo ograničene carinske kontrole na granicama. Nemački privrednici ističu da se trgovinski bum može objasniti i drugim faktorima. Kazahstan i Jermenija su prošle godine snažno rasle, zbog čega bi izvoz Nemačke u region trebalo da se poveća, navodi "Špigl".

Foto: B. D.

Postoji, dodaju, i logistički efekat. Jer, pre specijalne vojne operacije u Ukrajini, mnoge nemačke kompanije su koristile Rusiju kao prodajno središte – i iz Moskve, na primer snabdevale kupce u Jerevanu i Astani. Pošto to više nije moguće zbog sankcija, isporuke se vrše direktno u te zemlje. A, tamo se povećava i broj potencijalnih kupaca zbog velikog broja izbeglica iz Rusije.

-Ali da li je to dovoljno objašnjenje? Nemački proizvođači mašina značajno su proširili svoje poslovanje u Kazahstanu i njihova izvozna zarada nedavno je bila 297 odsto iznad proseka prethodnih godina. Plus za motorna vozila je 778 odsto, za optičke proizvode 242 odsto. Upadljivo je i značajno povećanje izvoza određenih ključnih roba u region, kao što su motori, navodi nemački list, dodajući da je to u suprotnosti sa ekonomskim rastom Kazahstana od prilično skromnih 3,2 odsto prošle godine.

Čak ni dodatna potražnja zbog nekoliko desetina hiljada doseljenih ruskih IT stručnjaka, kažu, ne može da objasni iznenadnu eksploziju izvoza.

-Jednostavno ima previše praznina u režimu sankcija, kaže ekonomista i stručnjak za sankcije Gabrijel Felbermajr, šef VIFO instituta u Beču.

Čak i pretnja sekundarnim kaznama protiv prekršilaca sankcija imala je mali efekat, a to, kako kaže sagovornik "Špigla", "otupljuje sankcije kao oružje".

-Posebno je neugodno što je za mnoge otvorene rupe možda delimično kriva i sama EU. Napravila je ozbiljnu grešku u usvajanju sankcija Rusiji jer je u paketima sankcija zaboravljena "dužnost svih". Prema ovome, svaki građanin morao bi da prijavi kršenje sankcija ako za to sazna. Obavezu bi tada imali i preduzetnici koji primete da se njihova roba eventualno preusmerava u Rusiju preko treće zemlje, navodi nemački medij.

Da bi popunili praznine u sankcijama, Evropa i SAD su sada pokrenule diplomatsku ofanzivu. Njihovi predstavnici vrše pritisak na zemlje koje zaobilaze sankcije, nekad iza kulisa, nekad u javnosti.

Turski ministar spoljnih poslova Mehmet Čavušoglu obećao je tako američkom kolegi Antoniju Blinkenu da će vlada u Ankari (koja se takođe krivi da Moskvi gleda kroz prste) osigurati da se roba koja bi mogla da se koristi u vojne svrhe ne izvozi u Rusiju.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan, s druge strane, "želi da zagreje vladara Kremlja Vladimira Putina".

Svečano otvaranje nuklearne elektrane Akuju koju je izgradila ruska grupa "Rosatom" zakazano je za kraj aprila. Erdogan želi da Putin prisustvuje ceremoniji i ponosan je što "Zapadni klub" nije uspeo da Tursku uvuče u "okruženje rata protiv Rusije".

(rt.rs)

Pogledajte više