OBARAJU BALONE I TRGOVINSKE REKORDE: Nikad veća razmena Kine i Amerike

TREĆI svetski rat je na pomolu. Neprijatelj zapadnog sveta je Kina, a ne Rusija. Kinezi špijuniraju SAD. Amerikanci oborili kineski balon iznad svoje teritorije. U moru sličnih informacija koje plaše čovečanstvo cele planete poslovne statistike pokazuju sasvim drugačije odnose između dve najmoćnije svetske ekonomije.

Prema zvaničnim podacima, uvoz i izvoz robe između SAD i Kine je u 2022. godini imao vrednost od 642,33 milijarde evra, što predstavlja novi rekord postignut uprkos napetim diplomatskim odnosima Vašingtona i Pekinga.

SAD su prošle godine uvezle robu iz Kine u vrednosi od 499,51 milijardu evra, prenosi Bi-Bi-Si.

Amerikanci su prošle godine trošili više novca na kinesku robu, između ostalog, na kineske igračke i mobilne telefone.

Izvoz američke robe u Kinu se takođe povećao i dostigao vrednost od 143,12 milijardi evra.

Za rast trgovine između SAD i Kine su delimično odgovorni i rastući troškovi života, ali brojke pokazuju i koliko se Vašington i Peking oslanjaju jedno na drugo uprkos napetom odnosu između dve zemlje koji traje od 2018. godine.

"Vlade, kompanije i potrošači bi možda želeli da se odvoje, ali u razdvojenom svetu bi bilo teško dostavljati produkte po ceni koju bi firme i potrošači bili spremni da plate," izjavila je osnivačica Azijskog trgovačkog centra Debora Elms, a prenosi Tanjug.

Diplomatski odnosi između Vašingtona i Pekinga su trenutno napeti zbog afere sa navodnim špijunskim balonom, koji je nekoliko dana leteo iznad američke teritorije dok ga u subotu nije oborila vojska SAD iznad Atlantika.

Rat u Ukrajini, jedan od najvećih sukoba posle Drugog svetskog rata, doneo je svetskoj ekonomiji ionako načetoj kovid krizom nove izazove. Većina roba i usluga je poskupela. Deo te statistike ima uzrok i u novom trgovinskom rekordu u odnosima SAD-Kina. Ipak, uprkos napetostima i skoro šestogodišnjem "trgovinskom ratu" dveju super sila. Ni jedna, ni druga strana se ne odriče poslovnog partnerstva i moguće zarade.

Uprkos oštrim političkim neslaganjima, ekonomija uopšte ne štuca. Naprotiv.

Ipak, iz srpske pozicije, nije loše primiti k znanju i ovakve informacije. Naša država je često na udaru kritika zašto nije samo i jedino okrenuta prema zapadu. Traže da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, a ništa manje nas ne kritikuju što se previše oslanjamo na investicije iz Kine.

Kada se Evropska unija osećala snažno i samodovoljno čak je pribegavala i administrativnim otežavanjem naših ekonomskih odnosa sa najmnogoljudnijom zemljom na svetu. Primer je Smederevska železara. Pre tri godine uveli su nam izvozne kvote, zbog čega je smanjena proizvodnja čelika u Srbiji. Kada je svetska ekonomska kriza narasla i kada se Stari kontinent našao u problemima, od čega je jedan i nedostatak železa, kvote su brzo zaboravljene i gotovo nesmetano ponovo možemo da izvozimo.

Neki bi to ocenili licemerjem, ali malobrojne nacije, poput naše, za tako nešto nemaju luksuz. Srbija može samo ono što je i dosad radila da proba nadljudskim naporima da balansira sa svojim političkim i ekonomskim interesima. Da koristi kineske resurse za dramatično brži infrastrukturni razvoj nego što bi bio da čekamo da nas se Brisel seti. Da nije bilo tako, neuporedivo manje kilometara modernih auto-puteva i pruga bi izgradili. Da smo slepo slušali naloge iz EU i SAD danas bi naši građani i privreda plaćali drastično veću cenu energenata da smo okrenuli leđa Rusiji.

Da se nismo vodili svojim interesima i korona kriza bi bila teža. Zato nam ne preostaje ništa drugo nego da nastavimo da balansiramo koliko god možemo kako bismo u želji da slepo sledimo tuđe, ostvarili što više naših interesa.