BEOGRAD PO RAZVOJU NAJBLIŽI EU PROSEKU: Naša prestonica najbolje koristi podsticajna sredstva namenjena regijama

Prema podacima iz Registra mera i podsticaja regionalnog razvoja, koji vodi Agencija za privredne registre, u okolinu glavnog grada za prvih šest meseci prošle godine slilo se 30,1 milijarda dinara. Najmanje novca, ako se posmatra u apsolutnom iznosu, namenjeno je privredi Južne i Istočne Srbije - 9,16 milijardi dinara. Stručnjaci objašnjavaju da kada se davanja posmatraju po glavi stanovnika, redosled je obrnut.

Prošla godina, ako je suditi po prvoj polovini, premašiće ranije u iznosu podsticajnih mera. Oko 30 milijardi dinara, u Beogradski region se slilo tokom čitave 2021. godine. Sada je toliko novca stiglo posle šest meseci. U Beogradu su najčešći korisnici velika privredna društva, a namena saobraćajna infrastruktura. U Južnoj i Istočnoj Srbiji najčešći korisnici su gazdinstva, a namena poljoprivredna proizvodnja.

- Bez obzira na to što najveći iznos ide u Beogradski region, kada se računa po glavi stnovnika ili po broju preduzeća, mnogo je veća distribucija u Južnoj i Istočnoj Srbiji - objašnjava Miloš Erić, profesor ekonomskog razvoja na FEFA.

- Pogotovo kada se posmatra privredna aktivnost, proporcijalno više odlazi u Južnu i Istočnu Srbiju. Kada se izuzme Beogradski region, u drugim najviše novca odlazi u sektore koji daju manju dodatu vrednost. Najviše ide u poljoprivrednu proizvodnju. Mnogo je sektora koji stvaraju veću dodatu vrednost. Poređenje razvijenosti naših regiona sa prosekom Evropske unije, pokazalo je da situacija nije kako je očekujemo. Beograd se izdvaja i najbliži je evropskom proseku. Vojvodina, po tim kriterijumima, zaostaje. U riziku je da još zaostane. Zadržali su se na poljoprivrednoj proizvodnji, postoji problem sa depopulacijom. U Vojvodinu treba posebno ulagati.

U Vojvodinu je za pola prošle godine stiglo 14,5 milijardi dinara regionalnih podsticaja. U celoj 2021. iznos je dostigao 26,75 milijardi dinara. Najčešći korisnici su poljoprivredni proizvođači, a namena poljoprivredna proizvodnja. Slično je i sa Šumadijom i Zapadnom Srbijom. U prvoj polovini 2022. slilo se 14,7 milijardi dinara, a poljoprivrednici su glavni korisnici.

NERAZVIJENIMA 365 MILIONA DINARA

VLADA Srbije uredbom je utvrdila program podrške unapređenju razvoja izrazito nedovoljno razvijenih opština za šta je u budžetu opredeljeno 365 miliona. Za prvu fazu pijace u Surdulici biće izdvojeno 95 miliona.

Pravo da prijave projekte imaju opštine čiji je stepen razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka. Na spisku su Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Varvarin, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Golubac, Dimitrovgrad, Doljevac i Žabari. Mogu da konkurišu i Žagubica, Žitorađa, Knjaževac, Krupanj, Kuršumlija, Kučevo, Lebane, Ljig, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Nova Varoš i Opovo. Pravo važi i za Petrovac na Mlavi, Preševo, Priboj, Prijepolje, Ražanj, Rašku, Rekovac, Svrljig, Sjenicu, Surdulicu, Trgovište, Tutin i Crnu Travu.

PREDUZEĆA

NAJVIŠE preduzeća i preduzetnika je u Beogradskom regionu - 65.397 firmi i 84.184 preduzetnika. Sledi Vojvodina sa 32.954 kompanije i 70.769 preduzetnika. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji je 23.234 preduzeća i 83.356 preduzetnika. Najmanje ih je u Južnoj i Istočnoj Srbiji - 14.698 firmi i 53.308 preduzetnika.