POSKUPLJENJE HRANE, ENERGENATA, INFLACIJA I RAT: Svetska ekonomija u 2022. u raljama "savršene oluje"

Tanjug

31. 12. 2022. u 18:58

SVETSKA ekonomija se suočila u 2022. godini sa "savršenom olujom" višestrukih kriza. Zdravstvena kriza, koja je izbila 2019. u Kini i zahvatila celu planetu, nastavila je da pritiska globalnu ekonomiju i tokom ove godine, kroz poremećene privredne, logističke i trgovinske tokove.

Novosti

Novu 2022. svet je dočekao s nadom da će kovid pandemija, koja je izbacila iz koloseka normalan život građana i preduzeća, biti okončana, ali umesto toga smo se već u februaru suočili s ratom u Ukrajini, koji je gurnuo svet u novi period neizvesnosti.
Oružani sukob u Evropi, najveći od Drugog svetskog rata, pokrenuo je niz novih kriza - pre svega energetsku i prehrambenu. 

Naime, zapadne države su zbog napada Rusije na Ukrajinu uvele tokom minule godine brojne ekonomske i finansijske sankcije Moskvi, pri čemu je Evropska unija donela čak devet paketa kaznenih mera, od koji poslednji 16. decembra.

Kako je Rusija jedan od vodećih izvoznika nafte i prirodnog gasa u svetu, sankcije su rezultirale vrtoglavim rastom cena na globalnim tržištima energije.

Cene hrane su takođe porasle na svetskom tržištu, podstaknute troškovima đubriva i transporta, kao i ruskim blokadama izvoza žitarica iz Ukrajine, koja je veliki proizvođač pšenice. U ekonomskom smislu, ovo je predstavljalo klasični udar na tržišnu ponudu. 

Nagli rast cena ključnih sirovina bio je glavni pokretač inflacije koja je u 2022. dostigla u većini zemalja sveta višedecenijske rekordne dvocifrene stope. U svim regionima, hrana i gorivo su u proseku činili više od polovine inflacije ove godine.
U Evropskoj uniji, indeks potrošačkih cena je u novembru iznosio 11,1 posto na godišnjem nivou, što je stopa bez presedana u poslednjih 20 godina. Procenjuje se da će globalna inflacija završiti ovu godinu na oko 9,0 procenata. 

Rast inflacije se vrlo brzo infiltrirao u svakodnevni život građana sveta, inicirajući krizu troškova života, krizu gladi, rast siromaštva, a preduzeća su visoke troškove energije i sirovina rešavale smanjenjem proizvodnje i redukovanjem radne snage.

Sve to je dovelo do brojnih štrajkova građana u mnogim zemljama sveta tokom jeseni, i protesta radnika u privatnom i javnom sektoru koji su zahtevali da povećanje zarada prati rast troškova života. 

Kako bi se se izborile sa galopirajućom inflacijom, vodeće centralne banke su krenule s agresivnim podizanjem referentnih kamatnih stopa, na čelu sa američkim Federalnim rezervama (FED), po cenu usporavanja privrednog rasta, pa i recesije.

Da bi ukrotila inflaciju, Evropska centralna banka (ECB) je takođe prvi put u poslednjih 11 godina podigla ključnu kamatu u 19-članom valutnom bloku – ali mnogo opreznije od FED-a, vodeći računa da pooštravanje uslova zaduživanje ne odvede evrozonu u novu dužničku krizu.

Godina koju večeras svet ispraća, ostaće upamćena i po tome da je evro pao ispod pariteta prema dolaru, prvi put otkako je stvorena jedinstvena valuta evrozone pre dve decenije. 

Pomračeni ekonomski izgledi u Evropi, posustajanje kineskog privrednog rasta zbog politike nultog kovida, i agresivno zatezanje monetarne politike FED-a, uticali su na jačanje dolara prema korpi rivala ove godine, usled pojačane tražnje investiora za imovinom koja se smatra "sigurnim utočištem", uključujući dolar.

Sve u svemu, godina iza nas je bila teška i opterećena geopolitičkim tenzijama i ekonomskim nedaćama. Nažalost, ekonomski analitičari i eksperti upozoravaju da će 2023. biti još teža za globalnu ekonomiju. 

Zbog rata u Ukrajini, čiji se kraj ne nazire, i produženog privrednog usporavanja Kine, Međunarodni monetarni fond je procenio da će globalni rast dogodine iznositi samo 2,0 posto, ili čak manje. To bi bilo prvi put od finansijske krize 2008, da svetski bruto domaći proizvod zabeleži tako spor tempo rasta, izuzimajući pad u 2020. godini zbog pandemije.

Pogledajte više