HRVATSKA USVOJILA PRVI BUDŽET U EVRIMA: Cilj ublažavanje efekta ukrajinske krize

Đ.G.

30. 11. 2022. u 22:45

HRVATSKA, koja će ući u zonu evra 1. januara, usvojila je u utorak svoj prvi budžet u evrima, ciljajući opšti deficit od 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda na osnovu projekcije privrednog rasta od 0,7 odsto. za 2023.

Foto: Depositphotos

Budžet je usvojen sa 77 glasova za i 50 protiv u parlamentu koji ima 151 mesto.

- Ovo je prvi hrvatski budžet denominiran u evrima-  rekao je ministar finansija Marko Primorac predstavljajući budžetske planove.

„Uvođenje evra će ojačati našu ekonomiju, biće sidro stabilnosti, učiniće nas otpornijim i zaštićenijim od spoljnih šokova i kriza i doprineće poboljšanju investicione klime“, rekao je Primorac poslanicima.

Ministri finansija Evropske unije u julu su formalno odobrili da Hrvatska – država članica EU od 2013. – postane 20. članica zajedničke valute evra početkom 2023. godine, postavljajući kurs konverzije za jedan evro na 7,53450 hrvatskih kuna.

Premijer Andrej Plenković rekao je da budžet ima za cilj ublažavanje efekata ukrajinske ekonomske krize izazvane ratom, održavanje rasta i očuvanje društvene stabilnosti.

Ukupni budžetski prihodi su predviđeni na 24,9 milijardi evra (25,86 milijardi dolara), što je 9% više u odnosu na ovu godinu i prvenstveno se podstiču direktnim i indirektnim porezima projektovanim na 13,3 milijarde evra.

Rashodi su utvrđeni na 26,7 milijardi evra, što je za 2,1 milijardu evra više nego ove godine, zbog povećanja vladinih socijalnih i razvojnih programa.

Očekuje se da će ekonomski rast od 5,7 odsto, koji se očekuje ove godine, pasti na 0,7 odsto u 2023, dok je cilj da se javni dug smanji na 67,9 odsto BDP-a sa 70,2 odsto u ovoj godini. Očekuje se da će inflacija, koja je projektovana na 10,4% ove godine, pasti na 5,7% u 2023.

Opozicioni poslanici su predložili 430 amandmana na budžet, ali je vlada prihvatila samo 10.

(1 dolar = 0,9630 evra)

Pogledajte više