UVOZ ZATVORIO OBORE: Tradicionalni svinjokolj dočekujemo sa drastično manjim brojem stoke

Već odavno proizvodimo ispod naših potreba. Iako je u oborima sve manje svinja, to se ne vidi u mesarama jer stiže zamrznuto meso iz uvoza. Kupujemo i meso i prasiće, a cena uvozne robe konkurentna je našoj, koja je skupa. Pre svega zbog rasta cene hrane. Nije ni čudo što broj odgajivača rapidno opada.

Pre tri decenije u oborima je bilo više od pet miliona tovljenika, a sad imamo samo 2,5 miliona. Svinjarske farme u Srbiji gase se iz dana u dan, a prema nekim nezvaničnim procenama, "nestalo" ih je oko 30 odsto.

Prema rečima Nenada Budimovića, iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS, broj svinja se poslednjih godina smanjio, pa trenutno možemo da obezbedimo 90 procenata potreba. Sa druge strane, uvoz mnogo više nadilazi onih 10 odsto potreba.

- Proizvodnja u EU je mnogo jeftinija, pre svega jer oni svinje mogu da hrane i gm žitaricama, što je kod nas zabranjeno - kaže Budimović. - Nemamo dovoljno prasadi za tov, pa se prasad od oko 20-30 kilograma uvozi, uglavnom iz Danske, pa tovi do 120 kilograma a zatim iskorišćava.

Ogroman je problem za proizvođače, kako kaže naš sagovornik, što je cena tovljenika po kilogramu pre dve nedelje bila 260 dinara, a sada je 220 dinara. Sa druge strane, cena hrane je sve veća, naročito kukuruza koji učestvuje sa 75 procenata u prehrani. Prema preporukama ovog Udruženja PKS cena kilograma tovljenika bi trebalo da bude sedam puta veća od hrane, pa da bi se isplatio uzgoj, sadašnja ne bi smela da padne ispod 245 dinara po kilogramu.

Uz sve ove probleme Branislav Gulan, agrarni analitičar, podseća da je decenijama bio zabranjen izvoz svinja i svinjetine iz Srbije, zbog obavezne vakcinacije grla protiv svinjske kuge. Ne samo da nema izvoza u Ameriku i zemlje EU, nego ni transporta u druge zmelje preko članica EU, osim ako nije prerađeno na temperaturi većoj od 72 stepena.

- Ne bismo smeli da zaboravimo da je naša zemlja koja je nekada bila veliki izvoznik svinjskog mesa postala njegov uvoznik. Godišnje smo proizvodili od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa - objašnjava naš sagovornik.

PROIZVODNjA NA 200.000 FARMI

DA su nam neophodne hitne mere i da bi zemlja mogla postati zavisna od uvoza nas je FAO upozoravao pre jednu deceniju - objašnjava Gulan.

- Prošle godine, meso smo izvezli u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. Vrednost uvoza je bila oko 64 miliona evra. Naša proizvodnja svinja odvija se na oko 200.000 farmi. Procenjuje se da je proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu za 2022. godinu čak 48,2 odsto manja u odnosu na isto vreme prošle godine.