ŠTEDNJOM DO TOPLIH ZIMSKIH MESECI: Početak grejne sezone gradovi i opštine prilagođavaju spoljašnjim temperaturama

Konačnu odluku donose lokalne samouprave, a kako je najavljeno, u hladnijim krajevima naše zemlje vodiće se računa da radijatori budu topli ako se temperature spuste ispod propisanog nivoa. Ušteda je značajna u ovim krajnje neizvesnim okolnostima koje diktira sukob u Ukrajini.

Mogućnost da zbog neke nepredviđene situacije, na globalnom nivou, ostanemo bez redovnog snabdevanja nekim od energenata, postala je sasvim realna nakon diverzije na gasovodu "Severni tok" 1 i 2, i pokušaja sabotaže na "Turskom toku" kojim Srbiji stiže plavo gorivo. Sve evropske zemlje u nastojanju da preguraju zimu, donose mnogo rigoroznije mere za štednju energenata.

Pomoćnik ministra energetike Rađa Kojčić, ističe da je najbitnije da svih energenata ima dovoljno i da su sve toplane uradile remont:

- Sve je spremno, potrebno je par sati da krenu sa grejanjem. Obezbeđene su dovoljne količine gasa, mazuta i sve toplane su tehnički 100 odsto spremne. Ali, sada je spoljna prosečna temperatura 20 stepeni i bolje je da se u ovom periodu ne kreće sa grejanjem i tako uštedi.

Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra. Početak je propisan odlukama lokalnih samouprava i razlikuje se u tome da li je potreban jedan, dva ili tri dana sa prosečnom dnevnom temperaturom nižom od 12 stepeni da bi startovalo grejanje. Stručnjaci objašnjavaju i da kada sistem radi, velika variranja temperatura tokom dana u kratkim vremenskim intervalima dovode do izuzetnih problema, jer se on automatski isključuje kada temperatura poraste iznad predviđenog nivoa. To osim što stvara velike troškove zbog gubitka energije, nije dobro ni za sistem.

Prema rečima Zorana Ilića, pomoćnika ministra energetike, posle više meseci u oktobru nije bilo uvoza struje.

- Prvi računi pokazuju da se štede kilovati i da je apel i plan uštede dao rezultate, a pozivu su se odazvali i privreda i domaćinstva - ocenio je Ilić. - Tek će ponašanje u novembru biti relevantno da se oceni kolika je ušteda ostvarena.

On je ukazao i da bi možda bilo bolje da se sada uvozi struja dok su cene niže i da se tako podignu rezerve uglja kako bi se kvalitetnije ušlo u zimu.

- Rezerve uglja svakog dana rastu - ističe Ilić.

- Država je odobrila uvoz 10 odsto naših potreba, što je oko četiri miliona tona. U "Elektroprivredi Srbije" sada skidaju ugalj i sa delova kopova gde ne prilaze veliki bageri. U jednom periodu ovog energenta iz tih "džepova" je bilo više od uvoza.

Hidrološki potencijali, kako dodaje, još nisu u punom kapacitetu, ali trenutno hidroelektrane daju više od 20 odsto ukupne proizvodnje struje. Dnevno se upumpava i voda u akumulaciona jezera kako bi se pojačala rezerva. Prema njegovim rečima, sve je obezbeđeno za zimski period i neće biti povuci-potegni ni sa čim. Tokom decembra i januara su kritični periodi i tada ćemo morati da uvozimo struju.

Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović objasnio je da je trenutni cilj da se pravljenjem što više struje iz gasa popunjavaju deponije uglja i ocenio da je dobro da se uštedi 50 miliona kubnih metara gasa do 1. novembra, ako je već miholjsko leto. On ističe da su donete odluke o nabavci dodatnih količina lož-ulja, nafte i dizela, kako bi svaka toplana u Srbiji, koja ima mogućnosti, mogla da radi na alternativni energent bar mesec dana ako dođe do neke eksplozije na gasovodu.

Građani se pitaju i da li će biti nekog popusta zbog pomeranja grejne sezone. Iz toplana poručuju da neće naplatiti ono što nije potrošeno.

- Kada se traži popust, treba imati u vidu da potrošači ne plaćaju realno potrošenu toplotnu energiju koja se zbog slabe izolacije rasipa, a kada bi se sve to plaćalo, računi bi bili mnogo viši - navodi predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

SAMO GAS KORISTI 16 POGONA

OD 60 toplana, 36 koristi gas, a od toga njih 16 nemaju mogućnost konverzije, odnosno prelaska na drugo gorivo. Na mazut radi 27 sistema za daljinsko grejanje, 13 koristi ugalj, a devet biomasu. Neke toplane imaju energetski miks, tako da se brojevi razilaze.