LAKŠA ZIMA UZ POPUSTE NA STRUJU: Država uveliko priprema plan stimulacije štednje električne energije koji bi važio od ove jeseni

B. Caranović

29. 08. 2022. u 09:00

GRAĐANI koji budu štedeli struju ove zime, biće nagrađeni.

Država će pomoći štedljivima, Foto A. Stanković

Prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u toku je izrada plana po kojem bi svi koji smanje potrošnju električne energije u odnosu na isti mesec prošle godine, mogli da očekuju velike popuste na svojim računima. Da bi se izbegle restrikcije struje, a država uštedela novac za kupovinu drastično skupljih kilovata iz inostranstva, odlučeno je da se razradi ovaj plan koji bi trebalo da bude obnarodovan za mesec dana.

Predsednik nije precizirao koliki popusti očekuju štedljive potrošače, ali je sudeći prema primeru koji je naveo - da će račun od 4.000 za štedišu biti 3.000 dinara - moguće je da bi se moglo računati i na 25 odsto popusta na račune već od oktobra. Prosečan račun za struju u Srbiji je oko 3.500 dinara, pa bi se uz popuste, moglo očekivati i olakšanje za kućni budžet, naročito što od 1. septembra kilovati poskupljuju za 6,5 odsto. Prema proračunu Agencije za energetiku, prosečna cena kilovat-sata biće 8,144 dinara, bez poreza.

Kako se procenjuje, prosečna potrošnja struje naših domaćinstava sa dvotarifnim brojilom je 400 kilovat--sati. Računica pokazuje da će sa naknadama i porezima račun od septembra biti veći za 231 dinar. Oni koji se greju na TA peći i troše oko 1.600 kilovat-sati - plaćaće 757 dinara.

Ekonomisti objašnjavaju da kada se poskupljenju električne energije doda i akciza od 7,5 odsto i 20 odsto na ime PDV, konačno poskupljenje koje će građani osetiti biće oko osam procenata. Ako bi štedljivom potrošnjom, građani bili nagrađeni popustom, poskupljenje struje možda ne bi ni osetili.

Problem je što, kako statistika pokazuje, električnu energiju trošimo neracionalno, pa ovaj skup resurs rasipamo. Da racionalnim korišćenjem i bez ulaganja može da se uštedi

Foto arhiva

10 odsto, sa malim ulaganjima do 20 odsto, a sa većim ulaganjima potrošnja može da se prepolovi, smatra profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac.

- Srbija troši tri-četiri puta više energije od evropskog proseka. Kada je reč o domaćinstvima, najviše energije se koristi za grejanje, oko 60 odsto, a mnogi građani žive u objektima koji nisu toplotno izolovani niti imaju fasadu - izjavio je ovaj stručnjak.

Prema njegovim rečima, najveći potrošač struje u domaćinstvu je bojler, koji troši oko devet odsto energije, zatim šporet, frižider, klima-uređaji. Smatra da se upravo na ovim aparatima najviše može uštedeti. Kada je reč o grejanju prostorija, svaki stepen više znači potrošnju sedam odsto više energije, a kada je u pitanju hlađenje, neophodno je potrošiti dodatnih četiri procenta struje.

Prema rečima Jelice Putniković, urednice portala "Energija Balkana", odgovorni potrošači struje i dalje će se truditi da je ne rasipaju, ali se ove zime ne može očekivati manji broj onih koji će se grejati upravo na električnu energiju.

- S obzirom na preskupe cene drveta i papreni pelet, može se pretpostaviti da će biti i više onih koji će se ove zime grejati na struju - smatra Putnikovićeva.

- Podržavam štednju građana, ali smatram da će država mnogo više postići ukidanjem dekorativne rasvete institucija, posebno ukoliko ove zime ne bude postavljala novogodišnje ukrase. Turisti koji u Beograd dolaze, pre svega zbog usluge za koju plaćaju mnogo manje nego u drugim evropskim gradovima, ne posećuju glavni grad samo zbog novogodišnje rasvete, iako ona doprinosi ugođaju.

RAČUNAR KAO ENERGETSKI VAMPIR

ČAK i mali potrošači, ako se neracionalno koriste, mogu da budu takozvani energetski vampiri, kako ih stručnjaci nazivaju. Tu spadaju kompjuter i televizor, koji ako su neprekidno uključeni postaju veliki potrošači kilovata. Njihovim isključivanjem iz utikača, mesečna ušteda je i do pet odsto energije.

RASVETA

ZGRADE Vlade Srbije, Predsedništva i Ministarstva finansija, Palate Srbije već su nekoliko dana u mraku, u skladu sa odlukom Vlade da se na institucijama u prestonici isključi ovo dekorativno osvetljenje. Sličnu meru štednje primenile su i druge zemlje u Evropi.

Pogledajte više