STRUJA MORA MINIMALNO DA POSKUPI: Rastući inflatorni pritisak država suzbija nizom mera

- Daćemo sve od sebe da sačuvamo cenu struje tako da budemo konkurentni i da to ne bude udar na životni standard građana, posebno dok ne rešimo problem sa uvezenom inflacijom - naglasila je premijerka.

- Trenutno je najvažnije da se obezbedi da bude dovoljno energenata za predstojeću zimu.

Ona je istakla da Vlada radi na očuvanju standarda stanovništva na više načina, kroz kontrolu cena osnovnih životnih namirnica i goriva, kao i da će tome najviše doprineti najavljeno povećanje plata i penzija. Novom Vladinom uredbom, usvojenom u četvrtak, predviđeno je da će brašno, ulje, svinjski but i UHT mleko sa 2,8 odsto mlečne masti koštati isto i u narednih mesec dana. Samo je kilogram kristal šećera od juče skuplji za sedam dinara i prodaje se maksimalno za 96,99 dinara. Kako stručnjaci komentarišu, poskupljenje slatkog zrna je bilo neophodno jer su povećani troškovi proizvodnje. Na ovaj način su izbegnute potencijalne nestašice, nestabilnost tržišta i obezbeđen je kontinuitet snabdevanja.

Najviše cene dve osnovne vrste goriva na pumpama, takođe, ostaju kontrolisane do kraja jula, i objavljuju se svakog petka kao do sada. Prema juče utvrđenim, koje važe narednih sedam dana, litar evrodizela je skuplji šest dinara i na pumpama može maksimalno da se prodaje za 218 dinara. Benzin BMB 95 najviše može da košta 205 dinara. Prethodno je cena dizela bila 212, a bezolovnog benzina 201 dinar.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, ocenjuje da nove Vladine uredbe predstavljaju nastavak socijalnih mera za očuvanje standarda stanovništva, posebno najugroženijih kategorija, imajući u vidu rastući inflatorni pritisak. Na pitanje da li bi ograničenje cena moglo da dovede do nestašice goriva i brašna, a te tvrdnje su se mogle čuti i u javnosti, Stanić ukazuje da se takav poremećaj ne očekuje.

- Što se tiče nafte i derivata, nema nikakvih problema sa snabdevanjem, rafinerija radi i puni su kapaciteti svih vrsta goriva - kaže Stanić.

- Kako bi obezbedila snabdevanje, država prati tržišna dešavanja, zato se nedeljno koriguje cena.

Govoreći o brašnu, on ukazuje da ni sa tim proizvodom ne treba da bude bilo kakvih problema, jer ga ima dovoljno i njegova proizvodnja nije kompleksna kao kod šećera. U slučaju slatkog zrna tržište je sada stabilizovano. Povodom negodovanja proizvođača i trgovaca zbog Vladinih uredbi, Stanić ističe da kod svakog ograničenje privreda trpi štetu, ali da država mere sprovodi u nastojanju da očuva stanard stanovništva.

Već izvesno vreme iz naftnog sektora upozoravaju da ograničavanje maloprodajnih cena derivata ima efekta na kraći rok, dok ukoliko se duže primenjuje može da dovede do poremećaja na tržištu. S druge strane, stručnjaci ukazuju da je gorivo jedan od ključnih generatora inflacije. U toj spirali, kako objašnjavaju, derivati utiču na cene svih proizvoda, a Vlada ovim merama pokazuje da vodi odgovornu politiku i suzbija inflatorne pritiske.

ZA KILOGRAM PŠENICE 40 DINARA

VLADA Srbije odobrila je da Republička direkcija za robne rezerve kupi 131.000 tona merkantilne pšenice po 40 dinara za kilogram, uključujući i PDV. Ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, smatra da je to dobra cena. On je istakao da će očekivani prinos pšenice biti oko tri miliona tona, što je dva puta više pšenice nego što nam je potrebno.

BRIGA ZA STABILNOST U DUŽEM ROKU

SUPROTSTAVLjENI pogledi na ograničavanje cena posledica su različitih težnji dveju strana. Kratkoročni cilj privrede je profit, a država mora da obezbedi stabilnost u dužem roku. Vlada zato nastoji da spreči nagli pad kupovne moći stanovništva, jer bi to kasnije dovelo do urušavanja privrede. Jednostavno, ako građani osiromaše, neće imati ko da kupuje proizvode. Ta situacija ne bi mogla da se reši izvozom, jer većina firmi u Srbiji plasira proizvode na domaćem tržištu. Sve postaje jasnije ako se zna da, u ovom trenutku, oko 60 odsto našeg BDP-a čini unutrašnja potrošnja.