CENA ĐUBRIVA USIJALA JE PAORSKE NOVČANIKE: Prolećna setva u našoj državi mogla bi da bude desetkovana

Kako nam je ispričala Sunčica Savović, predsednica Udruženja "Žita Srbije", pretpostavlja da đubrivo neće biti jeftinije ni kada dođe na red da se baca. A već bi trebalo na pšenicu. Cena semenske pšenice u jesenjoj setvi bila je za 53 odsto veća u odnosu na isti period 2020. godine. Uz to, NPK đubrivo je bilo skuplje i za 142 procenta.

Uz to, poljoprivrednici su prodavali pšenicu po ceni koja je za 47 odsto bila veća nego u 2020. godini. Kukuruz je bio skuplji za 32 procenta.

- Imamo neke pokazatelje da će u narednih nekoliko meseci cena pšenice ići na gore, ali nema pokazatelja da će energenti da padaju - prošle nedelje cena uree se kretala od 99,4 do 105, a đubriva na od 85,2 do 86,4 dinara po kilogramu. Prethodne godine, u isto vreme, an (vrsta đubriva) je koštao od 25,3 do 27,1, a urea 36,4 do 37,5 dinara za kilogram. Svako ko bude mogao da ga priušti sigurno će i primeniti ovu meru. Sada nije u pitanju fizička nestašica, već su poljoprivrednicima cene neprihvatljive.

Agroanalitičar Vojislav Stanković, kaže da je velika opasnost da poljoprivrednici, zbog velikih troškova, redukuju i ne primene punu agrotehniku. Da ne obrade dovoljno zemlju, bace manje đubriva i ne koriste dovoljno potrebnih herbicida i pesticida. To sve, na kraju, može da dovede do manjih prinosa u svim biljnim kulturama, ali i kod jarih useva, čija setva tek predstoji.

- Sada je sezona prihranjivanja pšenice i ako se u adekvatnim količinama ne baci đubrivo, možemo da imamo niže prinose - istakao je Stanković.

- Sneg je dobrodošao, jer se pšenica iskalila na mrazu i usevi su u dobroj kondiciji.

Smanjen je i problem sejane pšenice sa "tavana". Sada se procenjuje da je na njivama oko 35 odsto ovakvog zrna. Poljoprivredna porizvodnja je dosta skupa i zahteva mnogo ulaganja. Mala i srednja gazdinstva nemaju novac za neke rizike i ne bih im savetovao da se zadužuju i uzimaju kredite.

FRANCUSKA PŠENICA

NA našim njivama najbolje su se odomaćile francuske sorte pšenice, jer daju dobre prinose. Kako objašnjava Stanković, nauku smo u Srbiji mnogo desetkovali u poljoprivredi, zatvoren je i Zavod za strna žita u Kragujevcu i jednostavno gotovo da nemamo insititucije koje bi se više bavile ovim problemima.

- Nekada su postojali državni programi setve i žetve, sada, u tržišnim uslovima, kažu da to više ne treba - objašnjava Stanković. - I hibridi kukuruza su nam iz uvoza, dobrim delom iz Francuske, Nemačke, Austrije. Zbog suše i elementarnih nepogoda rani hibridi se najčešće koriste, jer su pokazali veću otpornost. Međutim, manji su prinosi.