UČEŠĆE U GRADNJI NUKLEARKE REALNIJE: Da li bi Srbija trebalo da obezbedi energiju iz atoma u budućnosti i na koji način

Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe prof. dr Ilija Plećaš, naučni savetnik Instituta "Vinča" i predsednik Nadzornog odbora JP "Nuklearni objekti Srbije".

U svetu ova vrsta energija dobija sve veći značaj, posebno u kontekstu energetske krize.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno precizirao da će nakon ozbiljnih analiza biti doneta odluka da li će naša zemlja učestvovati u gradnji nuklearki u okolnim državama ili će sama praviti modularne reaktore. On je kazao da je mađarskom premijeru Viktoru Orbanu ponudio da Srbija bude vlasnik 15 odsto u njihovoj elektrani "Pakš" koja treba da bude završena 2035. Razgovarao je, kako je naveo, i sa doskorašnjim bugarskim premijerom Bojkom Borisovim o njihovoj nuklearki u Belanu.

- Svakako će se raditi na dobijanju struje iz energije sunca i vetra i drugih obnovljivih izvora, ali potrebno nam je ono što je sigurno, što donosi električnu energiju i pod različitim meteorološkim uslovima - objasnio je Vučić.

- Dobili smo mnogo raznih ponuda, moramo da osmislimo sa kim da razgovaramo u vezi sa modularnim nuklearkama. Njih imaju Indijci, Kanada, Francuska, Amerika, Rusi. Treba da vidimo šta ćemo u narednim godinama.

Ilija Plećaš ističe da bi učestvovanje Srbije u gradnji nuklernih elektrana susednih država bila pametna investicija i dobro rešenje koje je on predlagao još pre deset godina. Na račun toga bismo obezbedili određeni procenat struje, što bi bilo veoma korisno za našu zemlju.

- To je jedino moguće rešenje, jer gradnja nuklearne elektrane snage 1.000 megavata košta skoro 10 milijardi evra, a to je za našu zemlju veoma skupo da bi ušla u taj proces - objašnjava Plećaš.

- Učešće u gradnji nuklearke u Mađarskoj ili Bugarskoj bila bi pametna investicija. Posebno zato što se sve više govori protiv termoelektrana na ugalj koji su veliki zagađivači. Nuklearka snage 1.000 megavata potroši godišnje 50 tona urana kao goriva i proizvede oko 500 kubnih metara radioaktivnog otpada. Termoelektrana iste snage utroši 2,5 miliona tona uglja i proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40.000 tona sumpor-dioksida, 6.000 tona prašine i 400.000 tona letećeg pepela.

On ističe da je nuklearna energija najčistija i najbezbednija. Nuklearke su izazvale, kako navodi, najmanje akcidenata i dovele do najmanjeg broja ljudskih žrtava.

- Najviše je nastradalo zbog hidroelektrana - ističe naš sagovornik.

- Velike katastrofe u Brazilu, Indiji i Italiji odnele su ukupno 20.000 ljudi. Sruši se brana i za tri minuta čitavo selo je potopljeno. Uzrok nuklearnih akcidenata nikada nije bila tehnika, nego ljudski faktor.

Sada se, kako naglašava, grade nuklearke trećeg nivoa, koje su gotovo potpuno bezbedna postrojenja. Plećaš ističe da je moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, koji je donet tri godine posle katastrofe u Černobilju, štetan i da ga treba što pre ukinuti.

- Svi mi koji smo se bavili nuklearnom energijom i kada je bio donet taj zakon smatrali smo da je to velika greška - kaže Plećaš.

- Slovenija i Hrvatska su ga odbacile i rade svoje nuklearne programe. Srbija je ostala bez stručnjaka. Skoro trideset godina se ne izučavaju nuklearne tehnologije.

On objašnjava da to nisu stručnjaci koji samo grade elektrane, već se bave i zaštitom od zračenja, a to se koristi i u medicini, industriji, poljoprivredi, vojsci. Srbija je okružena, kako navodi, sa oko 19 nuklearki u krugu od 400 kilometara od naše granice.

NEMA BUDUĆNOSTI BEZ REAKTORA

ZEMLjE koje intenzivno misle na svoju budućnost grade nuklearne elektrane, kao što su Kina, SAD, Rusija, Indija, Koreja - ističe prof. dr Ilija Plećaš.

- Francuska oko 80 odsto struje dobija iz više od 60 elektrana. Evropska unija planira da iz svojih kapaciteta proizvede trećinu potrebne energije. Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Rumunija i Bugarska rade na gradnji nuklearki. Energija iz skoro 450 nuklearnih elektrana trenutno učestvuje u svetskoj proizvodnji struje sa 16 odsto.

PREDNOST

GENERALNI sekretar Svetskog saveta za energiju u Srbiji, Miodrag Mesarović, ocenio je da je prednost modularnih nuklearki to što moduli mogu da se dodaju u skladu sa rastućim potrebama za strujom i da ne zahtevaju dug proces izgradnje.

- Njihova snaga je 100 do 200 megavata po modulu, a one se već u fabrici potpuno formiraju - objašnjava Mesarović.

- Velike se grade na lokaciji, a modularne se izgrade i testiraju u fabrici i stignu potpuno spremne.