KO NE PLATI U RAJU, PLATIĆE KOD KUĆE: Čak 136 ekonomija sveta pristalo da menja način oporezivanja multinacionalnih kompanija
ZVANIČNO je 136 ekonomija sveta rešilo da zajednički radi kako bi se zaustavilo smanjenje poreskih osnovica i premeštanje profita u zemlje sa nižim stopama. Sporazum je u oktobru potpisala i Srbija. Nova politika najpre će promeniti oporezovanje najvećih multinacionalnih kompanija, koje zarađuju na određenim tržištima, ali porez na dobit plaćaju u zemljama sa nižim stopama. Stručnjaci objašnjavju da Srbija neće trpeti posledice, već bi mogla da ima i koristi od ovog dogovora. Najveći igrači deo poreza bi mogli da izmiruju i ovde. U perspektivi, to bi moglo da znači da je poreskim rajevima - odzvonilo.
Foto Shutterstock
Članice OECD i G20 već godinama pokušavaju da spreče velike korporacije da izbegavaju plaćanje obaveza u njihovim matičnim zemljama. Prošlog meseca donet je plan.
- Dogovor o globalnom porezu može da se odnosi na poslovne ljudi koji vode kompanije prijavljene u poreskim rajevima - smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - I zemlje u okruženju imaju niže stope poreza na profit. Svaka država će svojim zakonima uvesti nova pravila ili međudržavnim sporazumima. Naša stopa je tačno 15 odsto. Ova mera zaista ide ka pravičnosti i smanjenju izbegavanja plaćanja poreza. Zemlje koje nisu regulisane nude niske poreze. Pitanje je da li će preživeti poreski rajevi. To je igra lopova i žandara. Država smisli pravilo, a oni traže način da ga izbegnu.
Nova politika će najpre pogoditi firme sa prihodima većim od 20 milijardi evra, a kasnije će se prag spustiti na primanja veća od 10 milijardi evra. Istovremeno, menja se odnos i prema "multinacionalkama" koje prihoduju više od 750 miliona evra, a porez plaćaju u zemljama sa stopama manjim od 15 odsto. Države u kojima su im matične firme, moći će da naplate razliku do dogovorene stope univerzalnog poreza.
- Prvi put je neka stopa pomenuta kao granica, kao nivo koji se smatra prihvatljivim - objašnjava nam Vladimir Stefanovski, poreksi savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije. - To je uvod u regulisanje međunarodnih poreskih pravnih odnosa. Ono sada važi za međunarodne korporacije. Kasnije će važiti i za druge. Ovo je početak. Srbija nije obuhvaćena, neće imati posledica, samo koristi. Najveći uticaj će imati na zemlje porekla velikih kompanija. Kod nas se firme ne razijaju veštački, već stvarno ovde posluju.
DVA STUBA BORBE
NA udaru će najpre biti 100 najvećih tehnoloških kompanija čiji prihodi premašuju 20 milijardi evra, a profitna stopa je veća od deset odsto. Te multinacionalne kompanije neće više moći da porez plaćaju samo tamo gde su registrovane, već i tamo gde faktički zarađuju. Jedna četvrtina viška profita, deo koji premašuje 10 odsto, će biti oporezovan u zemlji gde zaista posluju.
Drugi stub se odnosi na firme sa prihodima većim od 750 miliona evra. Države u kojima su matične kompanije, moći će da naplate razliku poreza. Granica je postavljena na stopi od 15 odsto. Ukoliko su u pojedinim zemljama izmirili manje opterećenje, matica može da naplati razliku do te stope.