PENZIJE ĆE RASTI I DO ŠEST ODSTO ! Fiskalni savet strategiji Vlade Srbije i "švajcarskoj formuli"

S. BULATOVIĆ

05. 06. 2021. u 08:00

DOBRO je što će se Vlada pridržavati "švajcarske formule" u obračunu rasta penzija, pa će one narednih godina "jačati" između 5,5 i šest odsto.

Foto Tanjug

Korigovanje zarada u javnom sektoru, međutim, mora se držati pod kontrolom, jer će u suprtnom izdaci za njih izmaći kontroli. Fiskalni savet, ocenjujući Nacrt fiskalne strategije za 2022. i projekciju za naredne dve godine, poručuje da su zacrtani ciljevi dostižni, ali će njihova realizacija presudno zavisiti od odlučnosti Vlade da ih dosledno sprovede.

Kao jedan od glavnih srednjoročnih ciljeva Vlada je izdvojila umereni rast plata u javnom sektoru, što Fiskalni savet snažno podržava. Nacrtom fiskalne strategije planirano je da one naredne tri godine rastu u proseku oko 4,5 odsto godišnje.

- Ukoliko država blagovremeno ne uspostavi sistemsko rešenje za plate, ovi rashodi će gotovo izvesno probiti planirani srednjoročni okvir - upozorava Fiskalni savet.

- Plate u državnom sektoru su od početka krize snažno uvećane, a sada se najavljuju dodatne povišice usled kojih bi čak i ovogodišnji okvir zarada lako mogao biti probijen.

Foto Arhiva

Planiranu putanju mase zarade ne možemo smatrati kredibilnom i zbog toga što nisu uzeti u obzir efekti važnih reformi koje će se u ovoj oblasti desiti. Paralelno s uvođenjem novog sistema plata država bi morala da unapredi mehanizam za upravljanje brojem i strukturom zaposlenih.

Ovo nezavisno telo uslovno podržava nameru Vlade da iznese investicioni ciklus vredan 15 milijardi evra. Pozdravljaju i najavu da će se subvencije javnim preduzećima svesti na dva odsto bruto domaćeg proizvoda. U oba slučaju, međutim, upozoravaju na rizike.

- Sami detalji investicionog plana, prioriteti, sektorska struktura, lista projekata, nisu dovoljno razrađeni, što značajno umanjuje kredibilnost postavljenih ciljeva - upozorava Fiskalni savet.

- Plan reforme javnih preduzeća, koji predstavlja osnovni preduslov da zaista dođe do unapređenja strukture subvencija, nije dovoljno uverljiv. Veliki deo njihovih problema strukturne je prirode - konkretno, u JP PEU "Resavica", "Petrohemiji" i MSK - što najbolje ilustruje činjenica da ta preduzeća ni pre krize nisu bila u stanju da bez budžetskih davanja pokriju troškove poslovanja. Na kraju, Strategija ni ovog puta ne posvećuje dovoljno pažnje reformi lokalnih javnih preduzeća, koja se godinama suočavaju sa nizom problema poput neadekvatne strukture zaposlenih i loše naplate usluga.

BEZ ŠOKOVA ZA JAVNE FINANSIJE

NAKON snažnog povećanja deficita u 2020. i 2021. godini, Nacrtom fiskalne strategije predviđeno je postepeno uravnoteženje javnih finansija u srednjem roku.

- Planirano je da se fiskalni deficit sa oko sedam odsto BDP, umanji u 2022. na tri odsto, a zatim nastavi da se smanjuje do jedan odsto - napominje Fiskalni savet.

- Planirano uravnotežavanje budžeta stvarilo bi se na ekonomski zdrav način bez naglih šokova: kontrolom povećanja penzija i plata u javnom sektoru, smanjenjem subvencija i nekih drugih tekućih rashoda.

Pogledajte više