Održiva moda nova razvojna šansa modne industrije Srbije

Na taj način, PKS ide u korak sa Evropskom unijom, koja sprovodi najobuhvatniju reformu tekstilne industrije do sada i održivost postavlja kao jedan od ključnih uslova za pristup evropskom tržištu.

Ideja platforme nastala je iz potrebe privrede da na jednom mestu pronađe pouzdane i praktične informacije o održivom poslovanju. Platforma će biti objavljena do kraja jula, a objediniće sve ključne informacije, vodiče, alate za samoprocenu, primere dobre prakse i stručne sadržaje koji će kompanijama olakšati primenu novih evropskih zahteva.

Platforma će biti dostupna na srpskom i engleskom jeziku i, pored podrške domaćim kompanijama, predstavljaće i mesto promocije srpske tekstilne industrije prema međunarodnim partnerima, kupcima i investitorima. Na jednom mestu biće predstavljeni domaći i međunarodni partneri, razvojni projekti i aktivnosti koje doprinose održivosti i većoj konkurentnosti tekstilnog sektora, ističe Katarina Momčilović Matić, viši savetnik u Udruženju za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije.

Ukazuje da se odeća danas proizvodi brže nego ikada. Nove kolekcije smenjuju se iz nedelje u nedelju, a milioni komada završavaju na deponijama nakon veoma kratkog perioda upotrebe. Fenomen ultra brze mode, zasnovan na masovnoj proizvodnji jeftine odeće, izuzetno kratkim proizvodnim ciklusima i podsticanju stalne kupovine, postao je jedan od najvećih izazova savremenog tekstilnog sektora. Iako je potrošačima doneo pristupačniju modu, istovremeno je doveo do enormne potrošnje prirodnih resursa, povećanja emisija gasova sa efektom staklene bašte i stvaranja ogromnih količina tekstilnog otpada. 

- Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, u državama članicama Evropske unije tokom 2022. godine nastalo je oko 6,94 miliona tona tekstilnog otpada, odnosno približno 16 kilograma po stanovniku, Takav model proizvodnje i potrošnje pokazao se dugoročno neodrživim. Procene pokazuju da će globalna potrošnja tekstila do 2030. godine porasti za čak 63 odsto – sa 62 na 102 miliona tona godišnje - ističe Momčilović Matić. Evropska unija zato tekstilnu industriju svrstava među četiri sektora sa najvećim uticajem na životnu sredinu, zajedno sa proizvodnjom hrane, stanovanjem i mobilnošću.

Istovremeno, tekstil predstavlja treći najveći izvor pritiska na korišćenje vode i zemljišta i peti po potrošnji primarnih sirovina i emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

Podseća da Evropska unija kroz Evropski zeleni dogovor i Strategiju za održivi i cirkularni tekstil uvodi potpuno nova pravila poslovanja. Uredba o ekodizajnu održivih proizvoda (ESPR), Digitalni pasoš proizvoda (DPP), proširena odgovornost proizvođača (EPR), održivo izveštavanje i druge mere postaju novi standard poslovanja za kompanije koje žele da posluju na tržištu Evropske unije.

- Za srpske proizvođače održivost više nije pitanje budućnosti niti dodatna vrednost proizvoda – ona postaje uslov za pristup tržištu Evropske unije. Kupci sve više traže informacije o poreklu sirovina, ugljeničnom otisku proizvoda, mogućnostima reciklaže i usklađenosti sa evropskim standardima, zbog čega je pravovremena priprema kompanija od presudnog značaja - kaže Momčilović Matić. 

Privredna komora Srbije poslednjih godina, u saradnji sa SIPPO programom, razvija programe podrške kompanijama kroz stručne edukacije, radionice i praktične alate, a razvoj platforme Održivi tekstil (Sustainable Textile Serbia) predstavlja krunu tih aktivnosti.

- Naš cilj nije samo da kompanije upoznamo sa novim pravilima, već da im pomognemo da ih uspešno primene. Održiva transformacija nije više izbor, već razvojna prilika i jedan od ključnih preduslova za dugoročnu konkurentnost srpske tekstilne industrije - poručuje predstavnica PKS.