U SRBIJI OKO 1.200 SOCIJALNIH PREDUZEĆA: PKS osniva mrežu savetnika za podršku socijalnom preduzetništvu

PKS će, takođe, u saradnji sa nadležnim institucijama i organizacijama civilnog sektora, kao i socijalnim preduzećima, raditi na mapiranju sektora socijalnog preduzetništva, odnosno, kreiranju sveobuhvatne analize potreba, a kako bi se mogle efikasno planirati javne politike u toj oblasti.

„Privredna komora Srbije planira da kreira mrežu savetnika u regionalnim komorama gde bi se socijalnim preduzećima pružala pomoć prilikom registracije, odnosno, sticanja statusa socijalnog preduzeća. Mapiraćemo potencijalni sektor socijalnog preduzetništva, odnosno, pronaći i sve one koji već posluju a nisu svesni da mogu da steknu status socijalnog preduzetništva. Na taj način ćemo moći da izradimo sveobuhvatnu analizu potreba sektora, jer je poslednja kreirana 2012. godine“, izjavila je Milica Pavić iz Centra za programe podrške privredi i mikro, malim i srednjim privrednim društvima (MMSPD) Privredne komore Srbije.

Kaže da je donošenjem Zakona o socijalnom preduzetništvu, februara prošle godine, omogućeno da ova preduzeća postanu vidljivija na tržištu. Pavićeva ističe da su brojna preduzeća u Srbiji poslovala kao socijalna i pre usvajanja zakona, a da su sada zainteresovana da i formalno steknu status socijalnog preduzetništva i da ih interesuju programi podrške i olakšice koje nadležni planiraju da kreiraju za ovaj vid poslovanja.
Aleksandar Bogdanović iz Koalicije za razvoj solidarne ekonomije, ističe da je važno što Zakon o socijalnom preduzetništvu postoji jer je omogućio da se socijalna preduzeća i formalno prepoznaju u pravnom sistemu, čime se, kaže, garantuje određena podrška u daljem razvoju socijalnog preduzetništva u Srbiji.

„Od sredine novembra prošle godine u Agenciji za privredne registre, može se registrovati status socijalnog preduzeća, bez obzira da li su udruženja građana, zadruge ili preduzetnici. Trenutno je identifikovano oko 50 socijalnih preduzeća, a pretpostavke su da ih u Srbiji ima oko 1.200 i zato je važno da se njihov status sistemski uredi. To će omogućiti da se izradi baza, identifikuju njihove potrebe i prati razvoj socijalnog preduzetništva“, rekao je Bogdanović.

Nakon donošenja Zakona o socijalnom preduzetništvu 2022. godine, osnovan je i Savet za socijalno preduzetništva koji čine predstavnici nadležnih ministarstava, civilnog društva i istaknuti socijalni preduzetnici. U narednom periodu očekuje se da bude završen i usvojen Program za razvoj socijalnog preduzetništva, kao strateški dokument države koji će odrediti pravac razvoja ovog vida preduzeća.

Bogdanović dodaje da socijalno preduzetništvo ne podrazumeva samo inkluziju ranjivih i teško zapošljivih kategorija stanovništva, već i rešavanje bilo kog društvenog problema iz oblasti, poput, zaštite životne sredine, razvoja ruralnih područja, kulture i obrazovanja...