I OD VIŠKA BOLI GLAVA: Bogat rod voća ove sezone muči proizvođače
PRVO poluvreme je odlično, drugo je - obećavajuće. Ovako se u najkraćem može govoriti o ovogodišnjem poljoprivrednom rodu.
Foto: Alice Musbach / Alamy / Profimedia
Ova sezona još se ne karakteriše kao rekordna, iako se cilja da konačni bilans premaši milion i po tona samo od voćnih kultura. Vremenske prilike išle su naruku svem voću koje se uzgaja na teritoriji Srbije. Međutim, s jedne strane, preveliki rod velikim proizvođačima stvara glavobolju jer ne uspevaju da povrate uloženi novac. S druge, država može očekivati velike prihode od izvoza, a vrednost poljoprivrede značajno će uticati na bruto domaći proizvod.
Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, pre četiri godine kajsija je rodila kao sada, a očekuje se njena proizvodnja od skoro 50.000 tona. Za mesec i po dana verovatno će se govoriti o obaranju rekorda sa šljivom. Veliki rod imale su trešnje, višnje, breskve su dobre, a jabuke i kruške tek će se "istaći". Za sve parcele pod voćem, ova godina pravo je osveženje.
- Velika je glavobolja kada nema očekivanog roda, ali ništa manje glava ne boli kada ga ima mnogo. Berzanske, svetske cene određuju tržišnu utakmicu. Proizvođači time nisu zadovoljni. Mi smo u neoliberalnim uslovima, u kojima je tržište slobodno, a država amortizuje nezadovoljstvo subvencijama. Svakako, vrednost poljoprivrede uticaće na bruto domaći proizvod, uštedećemo od uvoza, jer mnogo namirnica nećemo imati potrebe da kupujemo - otpimističan je Prostran.
Prerada voća
DARKO Jevremović ne očekuje da će višak voća propasti, jer ono uglavnom odlazi u prehrambenu industriju, kao što je pravljenje rakije, vina, sokova ili džemova. Primera radi, kajsija se uglavnom prodaje za ovu namenu, što pojedini proizvođači pre biraju nego da čekaju otkupnu cenu. Za plodove koji idu u industriju, otkupna cena je 40 dianra, a za svežu potrošnju 60 dinara po kilogramu. Berba kajsija u čačanskom kraju trenutno je u punom jeku.
I srpske domaćice iskoristiće povoljne cene na pijačnim tezgama da se opskrbe za kuvanje slatka ili džema. Tegla džema u marketima ide od 236 do 680 dinara.
I direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović saglasan je da će prihodi od izvoza biti značajni, samo je pitanje da li će on početi ove godine sa smrznutim voćem ili početkom iduće. Kako kaže, preveliki rod i prevelika ponuda snizili su otkupne cene više nego što se očekivalo. Proizvođači su opravdano u strahu od prelaska u minus, jer su loši prinosi od prethodnih godina već naneli manjak u zaradi.
- Očekivalo se da će ove godine naplatiti gubitke, ali voćari sa manjim parcelama jedino su zadovoljni ovim stanjem stvari. Mali proizvođači nisu imali potrebu da plaćaju radnu snagu, koja je jedan od najvećih inputa - kaže Jevremović.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin rekao je da Srbiju očekuje jedna od najrodnijih voćarskih godina u poslednjoj deceniji. Magazin je istakao da bi ovogodišnji rod mogao da premaši prvobitne prognoze.
- Ono što nas, pored kilograma raduje, jeste i prihod koji ćemo da ostvarimo od te proizvodnje, a to nažalost ne mora uvek da bude u korelaciji - izjavio je Magazin. - Za šljivu očekujem rekordnu proizvodnju, ali i niže cene zbog otežanog izvoza.
Žitarice zasad izvanredno
Svesni su svi da opasnost tek vreba od nepogoda i suše, i da se mora biti spreman na sve. Zato se sa prognozama o prihodima istupa sa dozom opreza. Ipak, sve žitarice jesenas posejane dale su dobar rod, te su proizvođači rešili da setvu nastave. Pšenica, raž, ovas, kao i ječam dobro su poneli. Kako kaže agroekonomista Milan Prostran, rekordan rod obezbeđuje prehrambenu sigurnost u proizvodnji hleba.
- Ratarske kulture poput kukuruza, soje, šećerne repe i suncokreta trenutno izgledaju izvanredno - kaže Prostran za "Novosti". - Pod ovim biljkama imamo blizu dva miliona hektara i zaista deluju odlično. Ali pamte dobro poljoprivrednici kada su oluje i grad pobili veliki deo roda. Ova godina sigurno će biti bolja od prethodnih, ali treba se strpeti bar do početka septembra.
Kako nam je rekao Dragan Jovanović iz Aranđelovca, koji na imanju ima jedan hektar pod višnjom, ove godine ona je prerodila. Samo kod njega bilo je 11 tona, ali zbog katastrofalne otkupne cene rešio je da ih zamrzne i u pakovanjima po 10 kilograma prodaje dalje.
- Prva klasa višanja koštala je 80 dinara po kilogramu, ali retko ko imao je kvalitetnu. Otkup druge klase dugo je izbegavan, jer je bila sitna, ali se sada kupuje za 35 do 40 dinara za kilogram - kaže Jovanović.