KLJUČNA GREŠKA PRED SETVU: Stručnjaci upozorili ratare u Srbiji da ovo nikako ne rade

Ratari su do sada zatvorili zimsku brazdu kako bi poravnali površine i smanjili gubitak vlage isparavanjem. Ono što ih očekuje pre setve jeste primena azotnog đubriva.

- U jesen je dodat jedan deo, oko 30-40 posto, a sada se u predsetvenoj pripremi dodaje drugi. Dodaje se samo azotno đubrivo, jer su fosfor i kalijum dati u jesen - kaže Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Kako pravilno zasejati kukuruz

Sa setvom, kako navodi, ne treba žuriti jer je zemljište i dalje hladno.

- Vreme je veoma ćudljivo. Nama izgleda da je toplo, ali nije. Čujem da neki proizvođači hoće da seju, ali mislim da je to greška. Ne možemo da gledamo samo kalendar, pa da kažemo evo ga 25-26. mart, moramo da sejemo. Ne, seje se kada vreme i zemljište dozvole - objašnjava.

Za kukuruz to znači da temperatura u setvenom sloju zemljišta, na dubini od pet do sedam centimetara, mora da bude između 10 i 12 stepeni.

- Ukoliko se to ne ispoštuje, uradićemo lošu stvar. Stavićemo seme u veoma hladno okruženje. Ono će tamo stajati dok ne dođu vremenske prilike koje će pokrenuti životne procese. Mislim da smo poslednjih nekoliko godina naučili da ne budemo nervozni u poljoprivredi, jer su se dešavale stvari na koje nismo mogli da utičemo - kaže Bekavac.

Prilikom pripreme zemljišta ne koristiti teška oruđa

Upozorava da se u predsetvenoj pripremi na parcele ne ulazi teškim oruđima poput tanjirača.

- Na taj način ćemo dodatno isušiti površinski sloj zemljišta. Predsetvena priprema služi da pripremimo setveni sloj. Vrlo je teško setvospremač podesiti na dubinu setve od 5 do 7 centimetara. On će raditi na 10 ili 14 centimetara, ali je to dobra dubina, jer će se nakon nekoliko dana sleganja zemljišta napraviti rastresit sloj koji je pogodan za setvu - dodaje Bekavac.

Ovog proleća kukuruz na manjim površinama

Sagovornici ocenjuju da će kukuruz ove godine zauzeti manje površine nego ranije.

- Ako sada krenete na bilo koju stranu zemlje, videćete da se polja zelene. Ima mnogo ozimih useva. Naši proizvođači često impulsivno reaguju. Prošle godine nisu dobro prošli sa kukuruzom, pa ove godine odustaju od njega. Onda svi navale da seju pšenicu, pa cena bude niska zbog velike proizvodnje. Zatim se opet vraćaju kukuruzu. Suština ratarske proizvodnje je dobro planiranje - objašnjava Bekavac.

Prolećna setva će, kako kažu ratari, biti nešto skuplja nego prošle godine, ali dodatni problem je što u nju ulaze finansijski iscrpljeni. Da će ove godine smanjiti površine pod kukuruzom potvrđuje i poljoprivrednik Tomislav Bačić, koji obrađuje oko 550 hektara.

U ataru Lukićeva, kako ističe, poslednjih pet godina vladala je suša, pa je kukuruz davao slabe prinose.

- Pre sam imao 80 posto površina pod kukuruzom, a ostalih kultura samo 20 posto. Sada smo, međutim, zbog klimatskih promena, promenili strukturu setve. Biljke ne mogu da izdrže visoke temperature bez vode. Ove godine sejaćemo samo 100 jutara kukuruza. Prelazimo na uljarice, uglavnom na suncokret - objašnjava Bačić.

Uz pomoć Pokrajine, za ovu godinu je, kako navodi, obezbedio i irigacioni sistem na 4,5 hektara.

- Mora se raditi na sistemima za navodnjavanje, ali pre toga mora da se uradi komasacija, odnosno ukrupnjavanje zemljišta. To je osnovno. Kada su parcele sitne, vlasnici nemaju računicu da ulažu u sisteme za navodnjavanje. Kada su posedi veći, lakše se obrađuje, manje se troši goriva i cena koštanja naših proizvoda je niža - navodi Bačić.

Važno je odrediti pravilnu gustinu setve

Jedna od većih dilema proizvođača uoči setve jeste gustina sejanja, jer već godinama postoji problem sa manjkom padavina, kako zimi, tako i tokom leta.

- Kada je reč o kukuruzu, gustina setve zavisi od količine zimske vlage i rasporeda azota u zemljištu. Zato stalno ukazujemo na značaj analize zemljišta, koja pokazuje koliko ima pristupačnog azota. Najpovoljnije je kada azota ima u drugom i trećem sloju, pa mi predsetveno dodamo manju količinu za prvi sloj, za početni porast useva - kaže Zorica Rajčić iz PSS Zrenjanin.

Proizvođači moraju da znaju kakav je potencijal njihovog zemljišta kako bi odredili tačnu količinu semena koju će posejati.

- Rezultati analiza su veoma različiti i pokazuju neujednačenost. Imamo parcele na kojima ne treba primenjivati azotna đubriva, ali i one na kojima je potrebna veća količina. To zavisi od toga koliko se đubriva primenjivalo na predusvu i kakvi su bili prinosi. Ukoliko je slab raspored azota i nema zimske vlage, trebalo bi gustinu setve smanjiti za minimum 15-20 posto - objašnjava.

Posebnu pažnju treba posvetiti borbi protiv korova.

- Svaki korov je konkurencija gajenoj biljci. To je veliki problem u uslovima kada nedostaju padavine i kada ima manjka vlage u zemljištu. U poslednjoj deceniji čak šest godina bilo je sušno. Preporuka je i da se uvedu FAO grupe zrenja različite dužine vegetacije, da imamo i rane hibride koje su proizvođači ranije izbegavali - kaže Rajčić.

Proizvođači se nadaju da će kiša koja je konačno počela da pada značajno popraviti stanje vlage u zemljištu uoči setve.

U srednjem Banatu setva šećerne repe je završena, ali ova kultura zauzima sve manje površine u tom regionu. Ove godine posejana je na oko hiljadu hektara.

(RTS)