OPASAN DISBALANS NA TRŽIŠTU MESA: Cena tovljenika pada, dok cena čvaraka raste
DISBALANS na tržištu mesa traje već duže vreme. Nenad Budimirović iz PKS kaže da u lancu od tri-četiri karike svi gube – proizvođači rade sa gubitkom, a tržište preplavljuju jeftini uvozi i visoke marže u preradi.
Foto: P. Milošević
Srpski stočari suočavaju se sa jednim od najtežih perioda u poslednjoj deceniji. Cena žive mere tovljenika pala je i ispod 150 dinara po kilogramu, dok su troškovi proizvodnje oko 250 dinara, što male i srednje farme gura u siguran minus.
Istovremeno, cene svinjskog mesa i prerađevina u maloprodaji ostaju visoke, a uvoz sve više ugrožava domaću proizvodnju.
Prema rečima Nenada Budimovića, sekretara Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, problem cena tovljenika ponavlja se gotovo svake godine, ali uvek na štetu farmera.
"Cena je pala na oko 150 dinara po kilogramu i to je čist minus za proizvođača. Sa druge strane, u maloprodaji vidimo da svinjska plećka bez kosti košta od 500 do čak 840 dinara. To jasno pokazuje da u lancu postoji prostor da cena bude fer i za farmere", ističe Budimović.
On dodaje da su posebno ugrožene male i srednje farme, koje nose više od 70 odsto proizvodnje, a od kojih žive čitave porodice, piše RTS.
Uvoz za preradu i pitanje kontrole
Iako se često ukazuje na uvoz kao glavni problem, Budimović objašnjava da se najveći deo uvoza odnosi na zamrznuto meso bez kostiju koje služi isključivo za preradu.
"To meso ne može da se prodaje kao sveže. Uvoze ga uglavnom kompanije koje nemaju klanice i kojima je to osnovna sirovina. Veterinarska inspekcija ima mehanizme kontrole i kroz dokumentaciju i kroz nadzor proizvodnje", naglašava.
Budimović podseća da je važno da se snabdevanje svežim svinjskim mesom oslanja na domaću proizvodnju, kao i da je obeležavanje proizvoda poreklom iz Srbije značajan korak ka većoj transparentnosti.
Sistemska rešenja umesto gašenja farmi
Prema podacima PKS, u Srbiji se svinjarstvom bavi oko 150.000 domaćinstava, uglavnom malih proizvođača. Ukoliko se trend gubitaka nastavi, mnogi bi mogli da odustanu od proizvodnje.
"Nije kasno za mere. Državni podsticaji su već dali rezultat – broj krmača je povećan za oko 10.000. Ali je ključno da se uredi tržište i da svi u lancu – proizvođači, prerađivači i trgovci – imaju ekonomsku održivost", kaže Budimović.
On zaključuje da je neophodno unapred planirati potrebe tržišta i obezbediti siguran plasman i cenu za farmere.
"Proizvođač mora da zna koliko da proizvede i po kojoj ceni će prodati. Bez toga, domaće svinjarstvo nema budućnost", istakao je u razgovoru za RTS Nenad Budimirović.
(RTS)