RODITELJI PRAVE VELIKU GREŠKU: Imunolog objasnio - Tu leži prevencija mnogih bolesti koje se kasnije pojavljuju (VIDEO)

Novosti online 15. 05. 2021. u 10:37

PREDSEDNIK društva neurologa Srbije prof. dr Ranko Raičević i imunolog prof. dr Borislav Kamenov gostovali su u jutarnjem programu TV Pink.

Foto: RTS printskrin

Raičević objašnjava da se moždani udar može sprečiti ukoliko se na vreme otkrije srž problema. On ističe, da se najčešće tokom rutinskih kontrola, mogu utvrditi prvi znaci značajnih promena koje mogu da utiču na moždani udar.

- Postoji značajan broj tih "silent" moždanih udara, odnosno, tek se nekom rutinskom dijagnostikom, kod naizgled zdravih osoba, utvrdi značajna promena. Prevencijom može da se spreči i smanji rizik za dobijanje moždanog udara. Američka administracija je kontrolom dva faktora, a to su Hipertenzija i poremećaj srčanog ritma uspeli da smanje za 40 odsto. To su uštede za društvenu zajednicu, jer ta sredstva mogu da se upotrebe za druga oboljenja, a sačuvalo bi se dosta života - rekao je Raičević.

Raičević dodaje da je moždani infarkt isti kao i srčani, ali i to, da su faktori rizika najčešće slični.

- Moždani infarkt je isti kao i srčani. Imaju dve vrste, pucanje krvnog suda, i to se zove hemorabijski, ali faktori rizika su isti za oba. U pitanju je poremećaj sa krvnim pritiskom, sastav proteina šećerna bolest, začepljenje krvnih sudova, pušenje, zloupotreba alkohola, opojnih droga... - objasnio je Raičević.

Raičević objašnjava da je koronavirus multisistemski poremećaj, jer znatno menja korelaciju između zgrušavanja i razređivanja krvi, dajući prednost zgrušavanju, čime dovodi do infarkta pojedinih organa u telu.

- Korona nije infekcija, nego multisistemski poremećaj. Mi smo videli da je ključni poremećaj poremećaj kolaguacije, jer korona remeti odnos zgrušavanja i razređivanja krvi, jer daje prednost zgrušavanju. Zato dolazi do infarkta srca, pluća, mozga... U medicini je i dalje klinička opservacija ključ. Mi sa čekićem, pulmolozi sa stetoskopom, možemo da nađemo početak problema - rekao je Raičević.

Kamenov ističe da nije redak slučaj, da pacijenti uzimaju hranu koju ne vole, a nisu svesni da time prave problem organizmu, jer na taj način unose toksine i otrove.

- Kada gledamo ishranu, mi mislimo na energiju, pa kako hrana utiče na ovo ili na ono, ali digestivni sistem, pored hrane, energije i svega, on je taj preko koga se baždari imunski sistem. I ako su naša creva zdrava, dobijamo tolerantni odgovor, a to ne pravi štetu. Vi imate ljude koji ne podnose neku hranu, a jedu je. Na primer, mleko, gluten il nešto, onda se creva oštećuju i toksini se unose u organizam, i pravi se "masna jetra" i troše se resursi vitamina D. Mi se trošimo boreći se protiv toksina i otvora - rekao je Kamenov.

On dodaje da roditelji često teraju decu da jedu određenu hranu, ne shvatajući da tu leži prevencija bolesti koje se kasnije manifestuju.

- Dete u početku odbija hranu, roditelji ga teraju na silu, a to ne treba. Taj aspekt je zanemaren, a tu leži prevencija mnogih bolesti koje se kasnije pojavljuju - objasnio je Kamenov.

Dr Kamenov ističe da organizam može da se predozira bilo kojim vitaminom, zato je najbolja prevencija individualna provera.

- Vi možete da izdozirate u organizmu sve nivoe vitamina. Kada je u pitanju vitamin C, on se izbacuje preko mokraće, a neke tablete nemaju efekta, ne menja se u organizmu. Može i vitamin A i vitamin D da se predozira... Oni koji se truju hranom, oni koji su umorni, oni imaju niske vrednosti vitamina D, a problematična su paušalna mišljenja, koja apriori tvrde da je štetno uzimati ga, a i mleko i voda i hleb mogu da budu štetni. Zato treba proveravati individualno - nastavio je Kamenov.

(Pink.rs)

Pogledajte više