IMAMO TEMELJ ZA ZAŠTITU ĆIRILICE: Lingvisti na raspolaganju ako bude nove radne grupe za pisanje drugog zakona o jeziku i pismu

Lj. BEGENIŠIĆ

24. 04. 2021. u 11:00

POTREBNO je što pre doneti zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma. Mislim da tako i državni organi čitaju izjave koje su nekoliko puta došle s najviše adrese u državi, a ne znam kako se nisu dosad snašli u tome. Važno je reći da predlog zakona koji je urađen treba da bude osnova na kojoj će se nastaviti dalji rad. Ne verujem da država može sebi dozvoliti luksuz da baci u vodu jedan dobro pripremljen predlog, pa da počinje posao iznova. Ozbiljna država nije pačija škola.

Foto A. Stanković

Ovo je, za "Novosti", rekao prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, na molbu da prokomentariše predlog ministarke kulture Maje Gojković da Vlada treba da osnuje radnu grupu i da vidi na koji način da se, u skladu sa zakonom, zaštiti ćirilica kao nacionalno pismo. Ministarka je rekla i da donošenje takvog zakona nije stvar samo jednog ministarstva.

Ovo je, ujedno i prva ministarkina reakcija, nakon što je Sekretarijat za zakonodavstvo Vlade Srbije odbacio raniji predlog zakona o zaštiti ćirilice, koji je godinama čekao usvajanje uz obrazloženje da on prevazilazi okvire službene upotrebe jezika i pisma i da zadire u regulisanje njihove javne upotrebe, što je izvan nadležnosti Sekretarijata. Zakonski predlog koji je odbačen uradila je, takođe, radna grupa koju su činili istaknuti lingvisti i predstavnici Ministarstva kulture. Posao te radne grupe nije prihvaćen, a sada se predlaže formiranje nove.

Sreto Tanasić ističe da je Organizaciono-administrativni deo u nadležnosti države, a o eventualnom učešću stručnjaka u novom poduhvatu pisanja zakonskog predloga Tanasić kaže da je dužnost struke da državi uvek bude na raspolaganju.

- Odbor za standardizaciju srpskog jezika nije telo koje jednom hoće, a drugi put neće da radi svoj posao - napominje naš sagovornik. - Odbor je najviše, najkompetentnije i najreprezentativnije stručno telo, drugo ne postoji, kad je posredi srpski jezik. Odbor po svojoj definiciji, a ne po dobroj volji, učestvuje u poslovima koji se tiču statusa srpskog jezika i pisma, da planira i realizuje jezičku politiku, u saradnji države i struke.

Ovaj lingvista ističe da se u organizovanim i nacionalno odgovornim državama, a tako kaže i nauka - sociolingvistika, jezička politika planira i sprovodi u harmoničnoj saradnji struke i države.

- Danas se ni kupus u Futogu ne može uspešno uzgajati bez saradnje sa strukom, kamoli rešavati najznačajnije identitetsko pitanje u državi - kaže Tanasić.

TEŠKO POPRAVLjIVA ŠTETA

NEDAVNA odluka Sekretarijata za zakonodavstvo da odbaci predlog zakona, iznela je bolnu istinu kako izgleda kad se jezička struka zaobilazi, napominje Tanasić i dodaje:

- I ranije smo ukazivali na slučajeve kad je država činila teško popravljive štete, donoseći neke odluke o srpskom jeziku bez saradnje sa jezičkom strukom ili uprkos njenom mišljenju. Na takve greške nadovezuju se novi problemi.

Pogledajte više