DOBROTA I SKROMNOST SU OSNOV SVEGA: Jelisava Tomić (101) kaže da je život nekad bio jednostavniji, ali da su ljudi bili ispunjeniji

Dragana ZEČEVIĆ

22. 04. 2021. u 11:21

ZVANIČNO ima 101 godinu, ali čuli smo da ih ima više. U svakom slučaju, baka izgleda kao da ima 80 godina.

Jelisava Tomić sa sinom Dragodinom / Foto D. Zečević

Ovako susedi opisuju Jelisavu Tomić iz kuršumlijskog naselja Mikuljana, koja uveliko "troši" drugi vek. Iako ne vidi i ne čuje najbolje, baka može samostalno da hoda, da se hrani, obuče, obuje. Živi sa sinom Dragodinom (75) koji se stara o ovoj još uvek vitalnoj starici u vlastitoj kući. Zbog hladnog vremena poslednjih meseci ne izlazi iz kuće, ali kada ogreje sunce voli da prošeta po dvorištu...

- Od kada mi je otac umro 1988. godine, ja sam sa majkom, dok su mi dva brata i dve sestre u Beogradu sa svojim porodicama - priča Dragodin koji nam detaljno objašnjava kako se baka hrani i koje navike je imala tokom života.

Rođena je u selu Gornje Leviće ispod Kopaonika, u porodici sa dvanaestoro dece. Jelisava je kada se udala imala svojih šestoro dece, četiri sina i dve kćerke. Jedan sin joj je kao mali preminuo, a ona se čitavog života bavila poljoprivredom.

- Do pre nekoliko godina živeli smo u selu nedaleko od Lukovske banje, ali nam je tada kuća izgorela usled loših električnih instalacija. Tada smo se preselili ovde u Kuršumliju, u kuću koju sam ja napravio - priča bakin sin koji je radio u preduzeću "Srbijašume". Prima invalidsku penziju jer je tokom posla povredio ruku i napominje da i baka prima tuđu negu i pomoć i deo penzije.

 

Jelisava Tomić sa sinom Dragodinom

- Mislim da je moja majka srećna žena. Ja o njoj zaista brinem, od kada ustane pa dok ne legne da spava. Ujutru joj prvo skuvam čaj, a pošto sušim voće često joj kuvam kompote i čajeve. Ipak, najviše voli mleko i mlečne proizvode, jogurt, sir i kajmak jer je to najviše i jela tokom života - priča ovaj čovek koji nije osnovao porodicu, ali s ponosom govori da ima brojnu rodbinu jer njegova majka ima više od 40 unučadi i praunučadi.

Pitamo baku šta je njen "recept" za dugovečnost. Bez razmišljanja kaže da su najbitnije stvari u životu, po njenom mišljenju, skromnost i dobrota.

- Kakvi smo mi, tako nam je u životu. Ako smo dobri biće nam i sve dobro, a ako smo mi nezadovoljni sobom onda nam smeta i sve oko nas - priča polako baka dok ponavlja da pamti mnogo toga u životu koji je nekada bio, kaže, jednostavniji ali ispunjeniji. Ljudi su, kaže, više voleli jedni druge, družili se, radovali se...

- Sada nekako svi brzo žive, nemaju vremena jedni za druge...A čujem kada pričaju da se baš i ne vole, da zavide jedni drugima, misle da je drugima bolje, a ne gledaju da poboljšaju sebe i svoj život. Ma nekako sada ljudi ne mare jedni za druge, decu nije briga za roditelje kada ostare. Eto ja sam srećna jer moj sin živi sa mnom. I ostala deca me obilaze, ali i njihova deca i unučići - dodaje baka koja priznaje da ne zna imena svih potomaka, ali da im svima, kako naglašava, želi dobro zdravlje i da budu dobri ljudi.

- Možete imati ne znam šta u životu, ali ako ste loša osoba, ništa vam ne vredi, jer to nije milo ni Bogu ni ljudima. Ali ako ste dobri, koliko god je to možda na današnje vreme teško, a sigurno jeste mnogo više nego nekada, ipak će vas svi pamtiti kao dobru osobu - zaključuje baka Jelisava.

Priznaje, posle dugog razmišljanja, da joj mnogo toga nije jasno u današnje vreme. Ne može da shvati kako su nekada u velikim porodicama svi bili srećni, a sada roditelji žive sa dvoje ili jednim detetom, pa su uglavnom nezadovoljni.

HLADNOĆA

IAKO ne želi da govori o ratnim vremenima koje je zapamtila, baka Jelisava ipak kaže da su se ljudi tada više pomagali i čuvali jedni druge.

- Sada ljudi imaju slobodu i sve ugodnosti, a ipak su nekako hladni jedni prema drugima - govori nam baka koju je došao da poseti praunuk Borislav Savić (24) iz Lipljana sa Kosmeta, čijoj je majci Jelisava baka.

ZVANIČNO ROĐENA 1920.

- IAKO joj u ličnoj karti piše da je rođena 1920. godine, kako mi je ranije pričala, ima barem dve godine više. Jer, tada su porodice bile sa više dece i upisivali su ih u knjige rođenih kada bi stigli, uglavnom nekoliko godina po rođenju -objašnjava nam Dragodin. Veruje da je najstarija žena u Toplici, ali ne zna da li je i u čitavoj Srbiji.

Pogledajte više