ZLOSTAVLJAČIMA ŽIVOTINJA PRETI ZATVOR: Psiholog otkriva - To su elementi psihopatologije, te osobe ne mogu da se kontrolišu

Protiv osamnaestogodišnjaka osumnjičenog da je pre dve nedelje u Kuršumliji ubio psa, da bi se osvetio vlasniku sa kojim je bio u svađi, podneta je privatna krivična prijava.

Neki ih vole, neki obožavaju i veruju im više nego ljudima, a neki ih se plaše. Bez obzira kojoj grupi pripadate, ako ste normalni, zapitaćete se ko iz čista mira može da zlostavlja životinje.

- Možemo govoriti o elementima psihopatologije, u svakom slučaju patologije ličnosti, to su osobe lišene svake empatije koje ne vode računa o drugima, osobe koje ne mogu da kontrolišu svoje postupke - navodi doktorka Radmila Bojović psihopatolog.

U konkretnom slučaju u Kuršumliji, mladić osumnjičen da je ubio psa, navodno je to potvrdio u poruci vlasniku životinje.

Doktorka Bojović kaže da se sklonosti ka zlostavljanju životinja javljaju u detinjstvu, i dodaje da ozbiljna istraživanja pokazuju takve osobe imaju indicije da u zrelom dobu zlostavlja druge.

Pre godinu dana, dopunama i izmenama krivičnog zakona, kazne za zlostavljanje i ubijanje životinja, povećane su sa godinu, na dve godine zatvora. Za organizatore borbi pasa, predviđena je zatvorska kazna od 6 meseci, do tri godine.

U svetu je mnogo rigoroznije. Istorijska je kazna iz 2014. godine kada je jedan poljski emigrant u Bostonu, zbog zlostavljanja šteneta pit bula osuđen na novčanu kaznu od neverovatnih pola miliona dolara, i zatvor od još neverovatnijih 55 godina.

Pitanje je koliko su oni koji zlostavljaju životinje svesni svojih postupaka.

- Generalno gledano to nisu ljudi koji su korigiblni. Oni da jesu i da mogu da sagledavaju posledice svog ponašanja, oni se tako ne bi ni ponašali. Tako da smo mi tu u problemu šta je adekvatna kazna za nekoga - kaže dr Bojović.

Da li je adekvatna ili nije, na drugima je da procene, ali kazna na koju je osuđen Poljak u Bostonu, veliku većinu bi odvratila i od pomisli da nekome
naudi.

(B92)