NATO REŽIRAO HEMIJSKU APOKALIPSU U SRBIJI: "Novosti" istražuju kako je zamalo izbegnuta katastrofa u aprilu 1999. godine

Bio je to prvi čin zločina nad stanovništvom i životnom sredinom koji je trajao sve do 7. juna. Pod izgovorom uništavanja "goriva za Miloševićevu ratnu mašineriju", planeri NATO su naredili razaranje petrohemijskih postrojenja u Pančevu, iako su znali da se u njima nalaze otrovi čije oslobađanje može da izazove smrt stotina hiljada ljudi u kratkom vremenu i trajno zagađenje vode i tla.

Bombardovanje pančevačke industrijske zone bio je, smatraju stručnjaci, ratni zločin.

- NATO bombardovanjem Srbije 1999. godine višestruko je prekršeno međunarodno ekološko pravo, kao i gotovo sve deklaracije i konvencije iz oblasti zaštite životne sredine. Na teritoriji Srbije i šire vodio se rat koji po svojim efektima spada u hemijske i radiološke. Mnoga opasna hemijska jedinjenja su dospela u vazduh, vodu i zemljište. U procesu kruženja materije i kroz lance ishrane dospela su u žive organizme jedinjenja koja imaju teratogeno, kancerogeno i mutageno dejstvo. Smatra se da će posledice ispoljavati na biljni i životinjski svet, ljude i ekosisteme, na različite načine, dugi niz godina - zaključak je naučnog rada Saše T. Bakrača iz Vojnogeografskog instituta Vojske Srbije, Emilije Klem iz Ministarstva odbrane i Miška Milanovića sa Geografskog fakulteta u Beogradu.

Tokom šest udara na rafineriju nafte u Pančevu izgorelo je ili isteklo 61.800 tona sirove nafte i derivata. Direktno je kontaminirano 58.000 metara kvadratnih tla, a deo izlivenog goriva je otišao u Dunav.

Razaranje petrohemijskog kompleksa izazvalo je razlivanje 20 tona tečnog hlora, 250 tona tečnog amonijaka, 460 tona vinil-hlorid monomera, 2.100 tona etil-dihlorida, 800 tona hlorovodonične kiseline, 300 tona natrijum-hidroksida i osam tona žive.

Najveći deo ovih otrovnih jedinjenja kanalom je otekao u Dunav. Vazduh je zatrovan produktima sagorevanja koji su zagadili ogromno područje. Najstrašnije posledice izazvalo je razaranja "Petrohemije" i "Azotare", hemijske industrije koja radi sa otrovima, zbog čega je međunarodnim konvencijama napad na takva postrojenja i u ratu zabranjen.

- Bila je to hladnokrvno i precizno isplanirana ekološka katastrofa - otkriva inženjer Zoran Gavrilović, član Međunarodnog naučnog foruma "Dunav - reka saradnje", jedan od malobrojnih stručnjaka i svedoka koji je istraživao ovaj zločin. - Baterije tankova sa otrovnim gasovima  su 18. aprila probijene tako da se ne zapale, već da isteku u atmosferu.

Postoji mogućnost da je to bila diverzija, jer nema tragova eksplozija i gorenja. Tako je nastao oblak gasova koji su u međusobnim reakcijama stvarali smrtonosni koktel, među kojima su bili i bojni otrovi, dioksin i fozgen.

Inženjer Gavrilović je prvi u naučnom radu objavljenom u međunarodnom časopisu obelodanio "pančevačku apokalipsu".

- Vreme razaranja industrijske zone odabrano je smišljeno, upravo kada je vetar smrtonosni oblak terao prema Beogradu. Nešto pre 15 časova kolege su mi javile da ka prestonici ide otrovni "koktel" i da bežim što pre mogu. Moja supruga je bila u timu za evakuaciju Beograda, za koju vremena nije ni bilo, katastrofa u kojoj bi smrtno stradalo, u prvom naletu, najmanje 200.000 ljudi je izgledala neizbežna. Dok sam se pripremao za pokušaj preživljavanja, na jugozapadu sam ugledao izuzetno retku pojavu, munjevito stvaranje olujnog oblaka kumulonimbusa. Kontaktirao sam s prijateljima u radarskom meteorološkom centru i oni su mi potvrdili da vide nešto o čemu su samo čitali i da će oluja imati severoistočni pravac. To je spaslo Beograd i Pančevo. Bio je to Božji prst.

Oluja se sa otrovnim oblakom sudarila iznad Dunava, poduhvatila ga i odnela daleko van granica Srbije.

- Kasnije su mi kolege iz Rumunije pričale da je taj otrov pao na neka njihova područja, zbog čega na tim mestima nekoliko godina nije nikao ni najotporniji korov - kaže inženjer Gavrilović.

Program za zaštitu životne sredine UN (UNEP) u izveštaju iz 2007. o posledicama NATO bombardovanja stavio je Pančevo na prvo mesto liste mesta u Srbiji sa najvećim ekološkim rizikom. Posledice bombardovanja petrohemijskog kompleksa imale su katastrofalan uticaj ne samo na Srbiju, utvrdili su stručnjaci ugledne Svetske fondacije za prirodu (World Wildlife Fund -WWF). Po rečima Filipa Velera iz Dunavsko-karpatskog programa WWF, u južnom delu toka Dunava ugroženo je oko deset miliona ljudi, koji se iz njega snabdevaju vodom za piće.