PSIHOLOG OBJAŠNJAVA POTREBU ZA KORONA ŽURKAMA: "Nisu samo inat i želja za provodom - koren problema je dublji"

U isto vreme, broj osoba zaraženih kovidom-19 ako ne raste onda stagnira, baš kao i broj preminulih i onih koji se na respiratoru bore za život.

Epidemiološka situacija u našoj državi daleko je od povoljne, pandemija korona virusa traje već godinu dana, a sa njom i strah, iščekivanje, tzv. nova normalnost i - inat. Kada sagledate sve ove činjenice i želite da eliminišete "uljeza", prvo što pomislite je da tu nema mesta inatu.

Ipak, postoje i oni koji uprkos svemu žele da se provesele, popiju piće u nekom lokalu, sednu i okupe se sa prijateljima kao nekada... Ali, dok većina strpljvo čeka da "oluja prođe", dotle su neki nestrpljivi, pa rizikuju ne samo da budu kažnjeni, već i da se zaraze i prenesu korona virus članovima svojih porodica.

Na pitanje da li je samo reč o čuvenom srpskom inatu i koji su koreni ovakvih potreba odgovara Aleksandra Janković, klinički psiholog.

Prema njenim rečima, ovakva pojava karakteristična je za ljude koji su dugo izloženi nekoj ozbiljnoj frustraciji.

- Nismo mi tu unikatni, tzv. korona žurke se pojavljuju u velikom broju zemalja, i to je karakteristično kada smo u ovakvoj frustraciji čiji se kraj ne vidi i ne postoji vremensko ograničenje kada će život krenuti normalnim tokom - kaže psiholog Aleksandra Janković.

- Kod nekih ljudi to izaziva bes i manje straha za razboljevanje, pa čak ih i kazne ne uzbuđuju - objašnjava Janković i dodaje da oni koji su na takvim žurkama svakako to sebi mogu da priušte u finansijskom smislu.

Aleksandra Janković smatra da se radi o revoltu prema svemu što nas ograničava i što samim tim minimizuje naše individualne i hedonističke potrebe.

Janković ukazuje i na to da se ovakva vrsta otpora pojavljuje u raznim okolnostima, i da je samo pitanje vremena kada će se i ko dosetiti na koji način se može prekšiti nešto što je pravilo. Ona, takođe, ističe i činjenicu da je u Srbiji takva potreba izraženija zbog specifičnog mentaliteta.

Ne vide svi vezu između prekršaja i ugrožavanja tuđeg zdravlja

Janković veruje da kod učesnika žurki postoji doza kajanja, ali da oni ipak nemaju ideju da su time ugrozili nekog drugog.

- U njihovim glavama ne postoji veza između prekršaja i toga da se neko razboleo - navodi psiholog i to objašnjava činjenicom da su se razboljevali i ljudi koji su se čuvali.

- Jednostavno nisu u stanju da sagledaju bilo čiju bolest kao posledicu svojih aktivnosti. Za njih je to nešto udaljeno i ostaje na nivou brojki i strašnih slučajeva koji se dešavaju nekom drugom - objašnjava Janković.

Manji broj čak i mladih ljudi koji su i te kako buntovni i imali su iskustva u porodici bolesti roditelja ili bližnih je učesnik takvih žurki, zato što postoji potpuno realna svest o tome da sopstvena neodgovornost može da ugrozi one koje vole.

(Telegraf)