INTERVJU Darija Kisić Tepavčević: Država će učiniti sve da spreči otpuštanja

Danijela Milinković

07. 02. 2021. u 11:09

PANDEMIJA je u čitavom svetu promenila način života i prioritete. U fokusu naše države je očuvanje ljudskih života, jer samo narod koji je zdrav može i uspešno da radi i privređuje.

Foto Ž. KNEŽEVIĆ

Nadamo se da će brzo doći takozvani postkovid-period, kada će se sagledati realne posledice svega onog što nam se dešava, jer je korona prevazišla zdravstvena pitanja i uključila, pre svega, i ekonomski momenat. Trudimo se da budemo bar dva koraka ispred virusa i učinićemo sve da sprečimo talas otkaza i masovnih otpuštanja radnika.

Ovako prof. dr Darija Kisić Tepavčević, u intervjuu za "Novosti", odgovara na pitanje da li se plaši plime otkaza koja može da nas zapljusne posle evidentne korona-krize koja je zahvatila privrede u čitavom svetu. Kao član Kriznog štaba, na prvim je linijama borbe protiv kovida od samog izbijanja pandemije, a od oktobra i dolaska na čelo Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, hvata se sa ovom pošasti i na ekonomskom frontu.

Imate li mehanizme, i koje, kako bi se predupredila i sprečila masovna otpuštanja?

- Nezahvalno je davati bilo kakve predikcije, radi se na svim poljima, u svim sektorima i spremni smo. Do sada imamo dobre ekonomske pokazatelje u odnosu na neke druge zemlje. Naravno, to bi bilo sve drastično bolje da nije bilo pandemije, ali videlo se da smo ovaj, nadamo se, najveći talas, uspešno prebrodili. Nadamo se da virus neće ponovo pokazati neko novo lice. Država je spremna da odgovori i na nove izazove koji nas čekaju u postkovid-periodu.

NELINA NAJLEPŠA ULOGA

ŽALITE li što u Vladi nije i vaša snaha Nela Kuburović?

- Bivša ministarka pravde je takođe bila deo jednog odličnog tima i sigurna sam da nedostaje svojim kolegama. Verujem, gde god radila i šta god radila, uvek će raditi za svoju državu i građane, kao što je to činila kada je bila ministarka. Trenuto obavlja najlepšu ulogu u životu, ulogu majke.

Kolika je trenutna nezaposlenost?

- Prethodnu godinu smo završili sa stopom nezaposlenosti od devet odsto, čime smo postigli zacrtani cilj da ta stopa bude jednocifrena. Činjenica da smo toliko uspešni u vakcinisanju, da smo vakcine nabavili na vreme, upravo je to čime želimo da steknemo prednost u odnosu na neke druge zemlje, da prevashodno zaštitimo naše građanje i njihovo zdravlje, ali i da budemo spremni da se što pre vratimo u normalu i radimo punim kapacitetom. Predsednik Vučić je više puta isticao da će one zemlje koje prve obezbede kolektivni imunitet biti najspremnije da se vrate u svakodnevne životne aktivnosti i izbegnu ekonomske rizike.

Foto Ž. KNEŽEVIĆ

Čak je i Angela Merkel priznala da Srbija brže vakciniše od Nemačke...

- Nema tu šta da se prizna ili ne, to su realni pokazatelji. Svetom kruže slike sa naših vakcinalnih punktova, to je nivo organizacije kojim mogu da se pohvale najrazvijenije zemlje u svetu. Ponosni smo na to, ali nam se to nije desilo slučajno. Nisu vakcine pale sa neba i nismo baš slučajno zemlja sa tako uspešnom vakcinacijom. Prošle nedelje smo po broju vakcinisanih na 100 stanovnika bili prvi u Evropi.

MOGU STRANCI, ALI ZNA SE RED

OBJAVA hrvatske književnice Vedrane Rudan da se vakcinisala u Srbiji otvorila je debatu o tome pod kojim uslovima stranci to mogu da učine u našoj zemlji.

- Taj tekst Vedrane Rudan je svakako afirmativan za našu zemlju. Mi jesmo humana zemlja i društvo, ali nije baš tako da može ko god hoće da dođe po vakcinu. Svaka vakcinisana osoba je u jedinstvenoj bazi podataka, postoje tačni podaci o minutu vakcinacije, koja vakcina je data, serijski broj doze... Ima onih koji nisu državljani, a koji imaju prebivalište ovde. Vakcine su besplatne i ne postoji mogućnost da neko uz bilo kakvu materijalnu naknadu dođe do cepiva.

Hoće li biti dovoljno vakcina za sve koji hoće da se vakcinišu?

- Građani su uplašeni kada slušaju vesti iz drugih zemalja, ali treba da znaju da se u Srbiji kada stigne određena količina vakcina automatski odvoje doze za revakcinaciju. Svi koji su dobili prvu vakcinu, imaju obezbeđenu i drugu dozu. Bojazni nema. Neke zemlje povećavaju taj interval između prve i druge doze, pokušavaju da pronađu i neka naučna i stručna opravdanja za to, ali činjenica je da nemaju dovoljno vakcina za drugu dozu. Kod nas tako nešto ne može da se desi.

Predsednik je rekao da će biti miran kada bude vakcinisano tri miliona ljudi. Kada bi to moglo da se desi?

- Oko 70 odsto populacije treba da je imuno kako bi se sprečilo širenje bolesti. Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, do leta je oko 20 odsto naše populacije steklo imunitet. Nakon toga se desio veliki epidemijski talas, pa su procene da je taj broj imunih veći. Između milion i po i dva miliona ljudi trebalo bi da se vakciniše da bismo postigli kolektivni imunitet koji bi nas štitio od epidemijskog širenja bolesti. Sve iznad toga bi nas još više ojačalo. Planiranom dinamikom vakcinacije, to može da se desi relativno brzo. Proleće ćemo sigurno dočekati mnogo jači nego što smo bili prethodne godine.

NIJE MI "SVEGA DOSTA"

VODITE ministarstvo, član ste Kriznog štaba, imate li vremena za sebe?

- Ne. Od 2002. radim i na Institutu za epidemiologiju Medicinskog fakulteta, ni tamo nema radnog vremena, pogotovo kada spremate vežbe i ispite za studente. Radimo dok ne završimo posao tog dana, mada gotovo svaki završen posao otvori i neka nova pitanja. Desi se da nekada pomalo i odspavamo.

Pomislite li nekad, kada vidite kritike na račun članova Kriznog štab: "Šta mi je sve ovo trebalo?"

- Takve napise u medijima više ni ne čitam, moji saradnici mi samo dostavljaju informacije koje se tiču ministarstva. I nikada nisam pomislila ni šta će mi ovo, ni da mi je dosta svega. Nisam bila ni blizu te pomisli.

Može li se očekivati skoro ublažavanje mera ili mislite da još nije vreme za to? Šta će biti ključni kriterijum za tu odluku - ukoliko broj zaraženih padne ispod 1.000 dnevno?

- Apsolutni brojevi nisu važni, bitan je odnos broja testiranih i pozitivnih, kao i broj hospitalizacija u odnosu na broj zaraženih. Važan pokazatelj je i popunjenost kapaciteta zdravstvenih ustanova. Tu je i broj novoobolelih na 100.000 stanovnika. Svesni smo i da uvek ima pet do 10 puta više zaraženih od broja koji je tog dana otkriven i potvrđen. Bilo bi lepo reći - čekamo da se broj zaraženih spusti ispod određene granice i onda smo bezbedni. To, nažalost, nije tako.

Navukli ste gnev Zvezdinih navijača, jer im "grozna Darija" ne da da idu na utakmicu protiv Milana...

- Ne navijam ni za Partizan ni za Zvezdu. Meni je pripalo da saopštim odluke Kriznog štaba u tom momentu, koje smo doneli jednoglasno. Pred svaki sastanak se nadamo da će situacija biti znatno bolja i da ćemo moći da izađemo sa lepim vestima. Volela bih da mi pripadne i da saopštim takve vesti. Svi smo videli one snimke kada su kineski lekari, koji su radili u kovid-zoni ritualno poskidali maske kao simbol kraja epidemije. Jedva čekam da kolega Srđa Janković javno, pred kamerama, skine masku.

Koji je "najvrući krompir" koji vam je u resoru rada ostavio prethodnik Zoran Đorđević?

- Nema vrućeg krompira, ima osetljivih pitanja. Ministarstvo, pored ostalog, ima zadatak da se brine o najugroženijim kategorijama i pruži im zaštitu. To jesu osetljiva pitanja, ali su i vrlo stimulativna za rad i daju nam snagu kada dobijemo povratne informacije. Čak i kada dobijemo negativne, one vas razdrmaju i nateraju da radite više.

Kada će početi primena Zakona o socijalnim kartama i koje će konkretno promene doneti korisnicima? I ova i prethodna vlada bile su meta kritika da za osam godina ništa nije urađeno po ovom pitanju?

- Zakon je usvojen na Vladi, pred poslanicima će biti 9. februara, a primena počinje 1. marta 2022. Usvojili smo koncept koji primenjuju najrazvijenije zemlje, kako bi se bolje targetirala socijalna pomoć, da se ista svota novca pravednije rasporedi. Sam Zakon o socijalnim kartama ne određuje ko će i koliku pomoć da dobije, ali predviđa povezanu bazu podataka kada je reč o ostvarivanju socijalnih prava. To je koncept pravednije socijalne pomoći, usmerene prema onima kojima je potrebna. Korisnici ubuduće neće morati da idu na sedam-osam šaltera, da prikupljaju dokumentaciju, već će nakon podnošenja zahteva i na osnovu matičnog broja, svi podaci biti uvezani.

Prepoznajete li se u javnim kritikama koje je izneo predsednik Vučić da je nezadovoljan radom pojedinih ministara?

- Mi smo svi jedan tim. Predsednik, premijerka i svi ministri smo u bliskoj komunikaciji i razmatramo postignute rezultate. Lično sam vrlo samokritična, ako se desi bilo kakav propust, najpre sama sebi zamerim. Kritike su dobre jer su stimulativne.

Da li vam je za ovih 100 dana rada Vlade predsednik nešto lično prigovorio?

- Diskusije i komentari nisu ni prigovori ni kritike nego nešto što je podstrek da idemo dalje i radimo još bolje.

Pogledajte više