HRVATI BELOM KNJIGOM BRANILI STALJINIZAM: Prilozi za istoriju obračuna CK SKH sa „kulturnom kontrarevolucijom“ i srpskim intelektualcima
OSAMDESETE godine prošlog veka, neposredno posle smrti Josipa Broza, obeležene su hajkama na intelektualce i stvaraoce koji su na bilo koji način obeleženi kao ideološki neistomišljenici.
Bela knjiga
Najznačajnija politička epizoda iz toga perioda je skup hrvatskih politički podobnih književnika,kritičara, reditelja, slikara, novinara na kome je obelodanjena crna lista ideoloških grešnika.
U ovom dokumentu, docnije nazvanom Bela knjiga, koji je sačinio ondašnji partijski ideolog Stipe Šuvar sa svojim saradnicima, od dve stotine ideološki nepodobnih intelektualaca, sto osamdeset je iz Beograda i Srbije.
Na hrvatskoj crnoj listi nema nijednog Muslimana, Makedonca, Albanca. Uvršćeno je samo nekoliko nepodobnih Hrvata i nešto više Slovenaca.
BELA knjiga nesumnjivo pokazuje opozicioni kritički stepen srpske inteligencije, ali i jasno antisrpsko usmerenje koje je vladalo na osovini Zagreb – Ljubljana.
Pojava Šuvarove liste koncidira sa pokrenutom inicijativom u srpskim i jugoslovenskim forumima za donošenjem amandmana na Ustav iz 1974. godine kojima bi se bar donekle promenio ponižavajući ustavni položaj Srbije.
Sve se zbivalo po onoj prastaroj formuli - „Drž’te, lopova!“ Lista Stipe Šuvara, reformatora jugoslovenskog školstva, koje je unazadila generacije mladih naraštaja, trebalo je da bude dimna zavesa hrvatskog i slovenačkog separatizma i kao nastavak komunističko-titovske politike: glavna opasnost za opstanak Jugoslavije je srpski nacionalizam.