EPIDEMIOLOG OBJASNIO: Ako imate alergije, evo da li treba da se vakcinišete protiv korone

B.R.

12. 01. 2021. u 13:15

ALERGIJE na polene, grinje, životinjske dlake i ostale alergene iz prirode, nisu prepreka za vakcinaciju protiv infekcije koju izaziva korona virus.

Foto: Tanjug

To je i razlog zašto se podatak o eventualnim alergijama ne traži prilikom iskazivanja interesovanja za vakcinaciju protiv kovid-19, koje je od juče počelo na potralu e-Uprave, a mnoge je ostavilo u nedoumici da li zbog alergije koju imaju uopšte smeju da se prijave i prime vakcinu.

Epidemiolog dr Radmilo Petrović kaže za "Novosti" da je u ovoj situaciji potpuno razumljivo da ljudi imaju različite dileme i mnogo pitanja vezano za imunizaciju, i za naše čitaoce daje praktičan vodič kako bi vakcinacija trebalo da izgleda korak po korak:

- Na samom vakcinalnom punktu lekar mora da odvoji vreme za svakog zainteresovanog za vakcinaciju, prvo da mu izmeri telesnu temperaturu, da uzme podatke da li ima neku akutnu ili hroničnu bolest, koliko dugo se leči, koje lekove pije...Tokom tog pregleda, koji je zapravo više informativni razgovor, lekar mora da dobije informaciju da li je kandidat za vakcinaciju alergičan na neku od komponenti vakcine. Za svako cepivo proizvođač daje uputstvo o primeni, indikacijama i kontraindikacijama, koje se svode na netoleranciju na neke od sastojaka konkretne vakcine. Svako ko je alergičan na neku od komponenti vakcine ne sme da je primi.

SAČEKATI REAKCIJU

SVIMA koji se vakcinišu protiv infekcije koju izaziva korona virus doktor Radmilo Petrović savetuje da ne napuste odmah vakcinalni punkt.

- Trebalo bi ostati 15 do 20 minuta u blizini stručnog tima koji je aplikovao vakcinu, da on može na vreme da reaguje ako se javi neka neželjena reakcija tipa analfaktičkog šoka - objašnjava dr Petrović.

- Svaki od tih timova i na svim punktovima, kao i oni koji budu bili u sastavu terenskih ekipa za vakcinaciju morao bi da ima i antišok terapiju baš u slučaju moguće pojave analfaktičkog šoka kod nekog od vakcinisanih.

To, je u protokolima za imunizaciju zapravo treća kontraindikacija za imunizaciju. Prva je bilo koja akutna bolest. Da bi se vakcinisao čovek mora da bude zdrav, ili sa kontrolisanim hroničnim oboljenjem. Kontraindikacija za vakcinaciju inače, pa i protiv kovid-19 je svaka bolest koja je naglo nastala, u najdrastičnijim primerima recimo akutni infarkt ili moždani udar.

Drugi razlog koji je definitivno prepreka za vakcinaciju je povišena telesna temperatura, koja uglavnom nastaje zbog respiratorne ili neke druge infekcije.
Ako kandidat za vakcinu nema akutnu bolest, niti povišenu temperaturu, proverava se treća moguća kontraindikacija za vakcinaciju, a to su već pomenute alergije na neki od sastojaka vakcine.

- Svaka vakcina, osim aktivnog agensa odnosno antigena, sadrži stabilizator i druge kofaktore zavisno od tipa da li je živa, mrtva ili recimo genetskog tipa - objašnjava dr Petrović.

- Za svaku vakcinu proizvođač navodi tačan sastav i po tome doktor na vakcinalnom punktu posle razgovora sa pacijentom i podataka koje je dobio daje nalog za vakcinaciju, ili ne ako postoji alergija na neku od komponenti.

Mnoge, recimo, interesuje da li smeju da se vakcinišu ako su alergični na penicilin. Odgovor je - smeju, ako on nije jedan od sastojaka vakcine.

- U žive vakcine stavljaju se antibiotici u samom procesu proizvodnje da bi se sprečilo zagađivanje kulture tkiva dok se razmnožava virus - objašnjava dr Petrović.

- Kasnije se u tehnološkom procesu taj antibiotik izbacuje, ali ipak ostaje u tragovima i zato je važno da se zna koji je antibiotik korišćen u proizvodnji konkretne vakcine i da li je kandidat za imunizaciju na njega alergičan.

Doktor Petrović kaže da posebno treba biti oprezan sa onima koji su ranije imali epizode analfaktičkog šoka ili Kvinkeovog edema, koji je često prati analfaktički šok, ali se nekada pojavljuje i samostalno. To je, takođe, alergijska manifestacija u vidu naglog otoka grla, ždrela, usana i jezika usled koje čovek za tren može da se uguši.

Pogledajte više