FINKINJA UČI SRPSKI ZBOG PESME "OVO JE BALKAN": Kako na Filološkom fakultetu u Beogradu stranci sasvladavaju naš jezik

Ljiljana Begenišić

10. 01. 2021. u 13:00

IZ Finske sam i studiram južnoslovenske jezike i kulture na Univerzitetu u Helsinkiju. Sve je počelo pre 10 godina, kad sam videla Milana Stankovića na "Evroviziji".

Eli Lukinen u Beogradu kao kod kuće

On i njegova pesma koju je pevao - "Ovo je Balkan" - na mene su ostavili takav utisak, da sam počela da slušam više njegovu muziku. Htela sam da razumem to što on peva i uskoro sam se potpuno zaljubila u srpski jezik, koji mi je definitivno najlepši na svetu. Tokom svih ovih godina i mnogih putovanja na Balkan, ovaj region mi je postao jedna velika strast i u Beogradu sam se uvek osećala kao kod kuće.

Eli Lukinen, koja nam ovo priča, pohađa nastavu u Centru za srpski kao strani jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ona je jedna od četrdesetak stranih studenata koji su ove godine upisani u Centar. Inače, srpski jezik "bije" glas da je težak, a Eli nam to i potvrđuje:

- Srpski je baš težak. Još grešim sa padežima, ali taj sistem mi je poznat, jer i finski jezik ih ima puno. Trenutno možda najviše radim na tome da naučim što više novih reči i da savladam glagole. To što mnogi glagoli u srpskom jeziku imaju vidove, pa postoje glagoli "doći" i "dolaziti", a koriste se u različitim situacijama iako je značenje gotovo isto, meni je bilo nečuveno i teško da shvatim. Ali, trudim se, kako bih jednog dana srpski govorila savršeno.

Ona navodi da Filološki fakultet radi drugačije od onoga na šta je navikla, ali ističe da je dobila pomoć od osoblja i drugih studenata kada je tražila:

- U Beogradu studiram na srpskom i posebno u početku to mi je bio najveći izazov. Pored toga, i korona je "kriva" za prekide na nekim kursevima. Uprkos tome, stalno učim nešto novo i ulažem trud da savladam sve što treba.

Džang Sići

Njena koleginica iz Kine Džang Sići, koja ima i srpsko ime, Una, kaže nam da voli naš jezik otkad je bila srednjoškolka.

- U Kini studiram na Univerzitetu za strane studije u Gvangdungu, i to na katedri za srpski jezik, a vaš jezik me sve više zanimao kako sam ga bolje upoznavala - priča Una za "Novosti".

Za razliku od Eli, Una ističe da joj srpski jezik nije težak i smatra da ga je lakše naučiti nego kineski, a da lepše zvuči nego engleski.

- Obožavam i Vukovo pravilo "Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano" - dodaje Una.

Pitamo je ima li nešto da joj je teško?

- Najteže mi je da zapamtim reči, što je problem u učenju svih novih jezika, ali srpske reči su relativno lake za pamćenje, jer je formiranje reči veoma logično. To je jedan od razloga zašto obožavam srpski jezik.

Una ističe da je vrlo zadovoljna stečenim znanjem i načinom na koji se uči i radi na Filološkom fakultetu.

- Ipak, treba da budem vrednija i više da čitam i govorim. Volela bih i dalje da istražim grad Beograd i srpsku kulturu - ističe naša sagovornica.

A njihova profesorka i šef Centra za srpski kao strani jezik, Vesna Krajišnik, pojašnjava nam da je Centar osnovan 1986. te da se u njemu izvodi nastava za strane državljane različitih maternjih jezika i različitih profesija.

- Naši studenti su sa svih kontinenata - ističe prof. Krajišnik. - Ove godine srpski jezik uče studenti iz Kine, SAD, Nemačke, Turske, Finske, Francuske, Švajcarske, Belorusije, Velike Britanije, Grčke. Najveći deo njih nastavu prati u Beogradu, ali nekolicina i iz svojih zemalja. Ciljevi su im različiti: tu su studenti u okviru "Erasmus" i drugih programa razmene; potom iz naše dijaspore koji žele da nauče ili usavrše jezik svojih roditelja ili predaka, stranci koji rade u Srbiji i uče jezik zbog posla, oni koji žele da se upišu na neki od fakulteta, kao i oni koji uče jezik iz privatnih razloga.

Naša sagovornica ističe da se poslednjih desetak godina u Centar upisivalo i više od stotinu studenata godišnje:

- S obzirom na to da u Centru rade samo četiri predavača, prinuđeni smo da tražimo pomoć kolega sa drugih katedri, kako bismo obezbedili adekvatne uslove za izvođenje nastave ne narušavajući njen kvalitet. Ove godine, zbog pandemije korona virusa, bili smo prinuđeni da reagujemo u hodu i promenimo oblik rada.

Što se tiče same nastave, izvodi se dvosemestralno u toku jedne školske godine, od početka oktobra do kraja maja. Nastava je interaktivnog tipa uz naglašenu primenu komunikativne metode u prezentaciji jezičkih sadržaja. Upravo zbog jezičke heterogenosti studenata, predavači se trude da kompletnu nastavu, čak i na osnovnom nivou, izvode na srpskom jeziku. Upisano je trenutno oko 40 stranih studenata, u četiri nastavne grupe prema nivou znanja, a nastava se od početka izvodi onlajn. Profesorka Vesna Krajišnik navodi da pored kurseva srpskog jezika, Centar za srpski kao strani jezik planira da ove školske godine, u okviru nove akreditacije Filološkog fakulteta, pripremi program za akreditaciju četvorogodišnjeg studijskog programa srpski kao strani jezik za strane državljanje, za šta vlada veliko interesovanje studenata iz Kine.

RADI SE UPRKOS KORONI

OD 18. marta u Centru se izvodi onlajn nastava preko Zoom platforme.

- Iako se trudimo da dinamika časova i brzina usvajanja jezika ne zaostaju, onlajn nastava ipak ima određene nedostatke i ograničenja, pogotovo na početnom nivou učenja jezika. To je čitav jedan nivo komunikacije zasnovan na pokretu, mimici, govoru tela... koji se ne može predstaviti preko internet platforme - ističe prof. Krajišnik.

Pogledajte više