LJUBLJANI JE VREME DA NAS PREBROJI: Srpska zajednica u Sloveniji pokušava da ispravi tri decenije staru nepravdu i dobije status manjine

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

09. 01. 2021. u 13:00

SAVEZ Srba Slovenije traži od zvanične Ljubljane da u popis stanovništva ove godine bude uključeno i izjašnjavanje o verskoj i nacionalnoj pripadnosti. To će, kažu, pomoći da srpska zajednica ostvari veća prava - dobijanje dvojnog državljanstva i statusa nacionalne manjine.

Vladimir Kokanović

- Trenutna regulativa koja uređuje popis ne daje mogućnost stanovnicima Slovenije da se izjasne o verskoj i nacionalnoj pripadnosti - objašnjava, za "Novosti", Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba Slovenije. - Poslednji popis koji je to omogućio bio je 2002. i tada je pokazao da u Sloveniji živi oko 40.000 ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi. Već naredni iz 2011. nije to više dozvoljavao.

SSS je najavio zvaničan zahtev da se svim stanovnicima dozvoli da iskažu svoju nacionalnu pripadnost, a u Savezu Srba očekuju podršku šire javnosti. Kada će Vlada Slovenije i parlament o tome raspravljati, ne znaju, a glavni argument im je Ustav koji predviđa ovu mogućnost.

Srbi, iako najbrojnija manjina pod Alpima, nemaju zvanično taj status, jer se manjinama smatraju samo Italijani i Mađari. Iz poslednjeg izveštaja Naprednog kluba o pravima Srba u regionu, vidi se da naši sunarodnici čine dva odsto od ukupnog broja stanovnika i samim tim predstavljaju najbrojniju etničku zajednicu, nakon Slovenaca. Slovenaca je, pak, u Srbiji, po popisu iz 2011. godine, 4.033 ili 0,06 odsto i imaju status nacionalne manjine.

- Zvanično obrazloženje je da Srbi ne mogu dobiti prava nacionalne manjine jer nisu autohtono stanovništvo na prostoru Slovenije - kaže istoričar Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba. - To nije tačno, jer Srbi još od ranog novog veka žive u Beloj Krajini. Osim toga, od kraja Drugog svetskog rata tu se doseljavaju kao značajna dijaspora. Čak je i Austrija, koja je jednako zatvorena kao Slovenija, prihvatila postojanje srpske manjine i dala joj izvesna prava, samo slovenačka elita nije.

Mnogi Srbi, kao i žitelji BiH, izgubili su i druga prava i imovinu kao "izbrisani". Kako podsećaju u izveštaju Naprednog kluba, Zakonom o državljanstvu, donetom sticanjem nezavisnosti, 25. juna 1991, definisano je da slovenačko državljanstvo mogu dobiti svi pripadnici drugih naroda sa stalnim boravkom u Sloveniji ako u roku od šest meseci podnesu zahtev.

Sa spiska građana tako su izbrisani Srbi, njih 25.671, koji nisu uzeli slovenačko državljanstvo, jer su pred njih postavljeni razni diskriminatorski uslovi, oduzeta im ustavom garantovana i stečena prava, terani su da polažu slovenački jezik i istoriju, iako su tu živeli godinama. Sa spiska, međutim, nisu brisane druge nacije.

PODRŠKA

SRBI u Sloveniji nisu zaboravljeni - rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević posle susreta sa predsednikom Udruženja Srba u Sloveniji Vladimirom Kokanovićem u Novom Sadu. "Dogovorili smo dolazak naših kulturno- umetničkih društava iz Slovenije u Novi Sad, kao i promociju Srpske Atine kao Evropske prestonice kulture u toj zemlji. Dužni da budemo jedni uz druge", poručio je Vučević.

Pogledajte više