ZBOG NJIH JE KRV PALA: Reporter "Novosti" sa lovcem na tartufe koji kaže - svi ih traže mimo zakona i bez dozvola (FOTO)

Jelena SUBIN

01. 01. 2021. u 13:00

NIJE bilo lako naći nekog u Srbiji da nas povede u traganje za tartufima.

Foto: D. Milovanović

Do pre nekoliko meseci ovaj biznis je bio pod velom tajne u našoj zemlji. Postoji dobro razrađen lanac pronalazača, preko trgovca, pa do krajnjeg kupca - restorana. U ovom poslu nema novajlija. Čitav biznis se obavlja u sivoj zoni.

Koliki je hod po ivici zakona, konflikta i velikih para, najbolje govori nedavno krvoproliće, kada su u Sremu braća ubila, najverovatnije zbog podele teritorije, drugu braću. Tek se tada videlo koliko u našoj zemlji tinja tihi rat oko "belog i crnog zlata".

- Vreme je belih tartufa i oni su najskuplji i najcenjeniji - objašnjava nam T. M., dok hodamo hrastovom šumom, po Šumadiji. - Ima ga oko hrasta i topole i traži se u periodu od oktobra do decembra. Ne živim od posla sa tartufima i oni su meni više kao hobi. Zbog toga i ne potežem mnogo po Srbiji da bi tragao za dobrim komadima i velikim količinama. U Srem nikad ne idem. Tamo je najrizičnije da se nađete na nečijoj teritoriji. Tu su najnezgodniji tragači.

I dok ranom zorom hodamo šumom, prateći u stopu dvogodišnju ženku lagota romanjolo, rase koja je među najboljima za traženje tartufa, naš vodič nam ne otkriva šta radi i kome prodaje svoje dobre komade. Govori nam da Srbija leži na tartufima, ali da se tek devedesetih čulo za njih. Nekako su oduvek bili poznati istarski i spačvanski tartufi.

Foto: D. Milovanović

- Mnogi se u ovim krajevima bave traženjem tartufa - govori nam T. M. - Kada je letnja sezona, kreće se rano, u tri ili četiri ujutru, po hladovini. Psima nije lako po vrućini da šetaju i tragaju po ceo dan. Ima i onih tragača koji teraju pse da do kasno u noć budu na terenu u potrazi za tartufima. Gone ih do iznemoglosti.

Beli tartuf je dijamant, svaki teži od 100 grama naziva se "džoker"

Posle nekih sat vremena šetnje, pas se u jednom momentu samo ukopao i počeo ubrzano da kopa po zemlji. Razgrćući mokro i opalo lišće. A, onda uzbuđenje. I za psa i za tragača. Adrenalin skače i dok dotrčavamo do njega, iz zemlje viri crni, zimski, tartuf. Polako, nožem, T. M. kreće da ga otkopava dok pas skakuće od uzbuđenja oko "plena". Ali i nagrade. Sledi komad dobre domaće kobasice za psa.

- Kada izvadim tartuf iz zemlje, odmah to mesto zatrpam i vratim kao što je bilo - kazao nam je T. M. - Tako dolazi do sjedinjavanja micelijuma gljive i korena drveta, pa da tartuf opet naraste na istom mestu.

Foto: D. Milovanović

Tartufi koje smo našli su mali, teže svega nekoliko grama. Jak miris vlažne zemlje. Tvrda gromuljica koja se ne može prodati za nešto mnogo novca, ali je bilo izvesno da će završiti kao delikates za večeru.

Kako nam je ispričao T. M., cena tartufa je promenljiva. Uz to, jedna je cena kada on proda kod nas, a sasvim druga koju dobije otkupljivač, kada ih nosi u inostranstvo da proda. Tako, od nekih 50 do 100 evra za kilogram letnjeg crnog tartufa, cena naraste do 5.000 evropskih novčanica, kada ih kupuje restoran u Italiji.

O belom tartufu slabo pričaju. On je dijamant među ovim pečurkama. I svaki teži od 100 grama naziva se "džoker". Mnogi od njih prodaju se na aukcijama i otkupljuju za po nekoliko desetina hiljada evra za kilogram, objašnjava nam T. M. dok se spuštamo kraj potoka. Tartufi vole i tu da se kriju, kaže.

Foto: D. Milovanović

- Svi skupljaju tartufe mimo zakona i bez dozvola - objašnjava nam naš vodič. - Ne poznajem nikog ko je upisan u Ministarstvu ekologije i to radi legalno. Kad dobiješ dozvolu, dužan si da platiš državi 10 odsto od vrednosti pronađenih tartufa. To niko ne radi. Mnogi i kad traže tartufe to rade po zaštićenim delovima šuma, po tuđoj zemlji, nekada sve to rade u dogovoru sa lovočuvarima, koji ih ne diraju. Svega ima.

Kada izvadim tartuf, odmah to mesto zatrpam i vratim kao što je bilo

SVINjE GA SMAŽU

- NAJBOLjI pronalazač tartufa je pas. Mora biti dobro dresiran jer može da se dogodi da ošteti ili pojede tartuf. Među odličnim tragačima su rase lagoto romanjolo, mađarska vižla i labrador. Poslednjih godinu dana sve je veća pomama za psima lagoto romanjolo, naročito po Beogradu - objašnjava nam T.M.

Nekada su se koristile i svinje, najviše po Sremu, gde su se inače čuvale i vodile u slobodnu ispašu. Dok riju zemlju, pronađu i tartuf. Ipak, one više od pasa vole da ga pojedu.

Pogledajte više