ZBOG LEŽANJA PRETI TROMBOZA: U lečenju korone za mnoge spas, mehanička ventilacija povećava rizik za probleme sa krvnim sudovima

I. KOVAČIĆ

26. 12. 2020. u 12:00

PRIKLjUČIVANjE na respirator obolelima od kovida može da spase život, ali rizik od ovog načina lečenja je veliki.

Foto: Depositphotos

Pacijenti umesto kojih diše mašina, dok su u sedaciji, u riziku su od pojave duboke venske tromboze, tromboze moždanih krvnih sudova, pojave urinarne infekcije, bakterijske upale disajnih puteva, atrofije mišića i dekubitalnih rana.

Doktorka Mirjana Lukić, fizijatar Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović", kaže da je u njihovoj ustanovi jedan od obolelih bio na mehaničkoj ventilaciji skoro dva meseca, ali je, srećom, uspešno skinut sa respiratora:

- Takav oporavak je za nas ogroman uspeh, jer nije lako podići pacijenta koji je dva meseca ležao potpuno nepokretan. Zato u timu lekara koji leče kovid obolele važno mesto pored anesteziologa, interniste pulmologa, medicinske sestre, zauzimaju i fizijatar i fizioterapeut.

Kada anesteziolog proceni da je pacijent stabilnog stanja, polako počinje buđenje i postepeno odvajanje od respiratora.

AP photo

- Svi se radujemo tom momentu, ali takav pacijent ne može da pomeri nijedan deo tela, mišići su atrofirali, postoje jaki bolovi, teško iskašljava obilan sekret, često primetimo i slabost ekstremiteta - kaže dr Lukić. - Ovakvom pacijentu je neophodna rehabilitacija koja će ga osposobiti da pravilno samostalno diše, da izbaci sekret iz disajnih puteva, da vrati muskulaturu i pokretljivost, da se samostalno okrene u postelji, sedne, ustane, obuče, hrani se.

Naša sagovornica kaže da su nekada za oporavak pacijenata posle odvajanja od respiratora potrebni meseci:

NASTAVAK REHABILITACIJE

KADA se pacijent otpusti kući, to nije kraj lečenja - kaže dr Lukić. - Pacijentima koje smo skinuli sa respiratora obavezno dajemo preporuku za nastavak rehabilitacije u nekoj drugoj ustanovi ili rehabilitacionom centru koji su za to specijalizovani.

- Bitno je da pacijent posle velikog stresa za organizam fizičkog, emotivnog i kognitivnog ima volju da sarađuje u rehabilitacionom tretmanu. Još u vreme kada je na respiratoru, uz sugestiju anesteziologa, započinjemo okretanje na bok, a kada stanje dozvoli krećemo sa pasivnim vežbama za gornje i donje ekstremitete. Ovo je važno zbog cirkulacije i mobilizacije zglobova, u cilju sprečavanja tromboze i ukočenosti zglobova, kao i drugih komplikacija. Kada se ukine sedacija i postepeno mehanička ventilacija i može da se uspostavi komunikacija sa pacijentom, učimo ga vežbama disanja, pomažemo izbacivanje sekreta iz disajnih puteva i postepeno zahtevamo da učestvuje u pokretima koje rade fizioterapeuti.

U periodu rehabilitacije oboleli se najviše žale na jake bolove u mišićima i zglobovima.

Foto: D. Milovanović

- Za samo sedam dana ležanja mišići mogu da atrofiraju, a da ne govorimo za duži period - kaže dr Lukić. - Uz upornost i stručnost fizijatra i fizioterapeuta uspevamo postepeno da se pacijent sve više uključuje u vežbe, da angažuje svoje mišiće koji jedino na taj način mogu da vrate snagu i masu, da vežbama angažuju mišiće za disanje, da šire grudni koš i pluća koja se pretrpela najveće promene. Vremenom se pacijent uspravlja u sedeći položaj, a kada se snaga mišića vrati uspravlja se i na noge. Dug je period do samostalnog hoda, ali se uz pomoć pomagala i fizioterapeuta postiže.

Stanje pacijenata na respiratoru se prati iz sata u sat, gledaju se vitalni parametri, laboratorijske analize, rade sva potrebna snimanja.

- Pacijent koji diše pomoću mašine je životno ugrožen, a dodatan problem je što je u toku kovid infekcije povećana sklonost stvaranju trombova, a naročito kod dugo ležećih pacijenata. Zato je važno što pre obolelog podići na noge - kaže dr Lukić.

Pogledajte više