ZAMALO DA ME DOKRAJČI VEPAR OD 200 KILOGRAMA: Poštar iz Svrljiga jedva spasao glavu posle bliskog susreta sa opasnom životinjom

Ovo je, za "Novosti", kazao Miloš Marjanović, mladi poštar iz Svrljiga koji je imao bliski susret sa divljim veprom. Miloš je minulog četvrtka, motorom, svojom uobičajenom rutom, išao da odnese poštu žiteljima sela Izvor, ali ga je u povratku usred bela dana napala opasna divlja životinja. On je trenutno na kućnom lečenju, gde se uz podršku porodice oporavlja od nagnječenja i naprsnuća grudnog koša, kao i od povreda od kljova.

Miloš radi već dve godine po svrljiškim selima i svestan je izazova koje nosi njegov posao, ali ni sanjao nije da će doživeti ovako nešto.

- Dok sam išao motorom, ugledao sam krmaču sa mladuncima i instinktivno sam razmišljao da se što pre udaljim da me ne bi napala - kaže Miloš. - Znam da je majčinski zaštitnički instinkt isti kod svakog živog bića. Bilo mi je čudno što je tako blizu puta i što ne beži. Odjednom, osetio sam udarac sa leve strane. Neka sila podiže mene sa motorom. Tek kada sam pao, shvatio sam da po meni skače divlji vepar, koga pored ženke i prasića nisam ni video. Bukvalno kao da je hteo da me ubije svojom težinom. Verujem da je bio težak više od 200 kilograma.

Ne zna, kaže, zašto je vepar u jednom trenutku "odustao" od njega i okomio se na motor, koji je gurao dok se nije ugasio, a potom je otišao. Sam Miloš je želeo da što pre ode sa tog mesta jer se bojao da se vepar ne vrati i ne dokrajči ga.

- Srećom, motor je upalio iz prve - ispričao nam je Miloš. - Još mi nije jasno zašto me je vepar ostavio na miru. Srećom, nije me ujeo već mi je kljovama poderao nogavicu na levoj nozi i povredio me, a imam i nagnječenja i naprsnuća grudnog koša - ispričao nam je Miloš. - Posle svega sa teškim povredama uspeo sam da dovezem motor. Pregledali su me u Domu zdravlja u Svrljigu i hitno uputili u niški klinički centar. Bio sam cele noći na posmatranju, ali još ne znam koje povrede imam jer zbog otoka nisu mogli da me snimaju. Pretpostavljaju da imam naprsnuće levih rebara.

Zasad se, kaže, dobro oseća, ali će nastaviti sa pregledima jer ima uput za grudnog hirurga. O njemu trenutno brinu dvogodišnja ćerkica Dea, supruga Marija, majka Snežana i otac Labud.

PORODICA POŠTARA

I MILOŠEV otac Labud odnedavno radi kao poštar. Veli da je posao terenski i da su svrljiška sela sve napuštenija, ali da se nikada nije dogodilo da divlje životinje napadnu po danu:

- Mogu biti zahvalan samo Bogu što nisam izgubio sina. Ne mogu da opišem kako se sada osećam, jer mi se po glavi samo mota misao šta je sve moglo da se dogodi.