ZAGAĐENI VAZDUH ODJEDNOM POSTAO "PRIHVATLJIV": Agencija za zaštitu životne sredine na svom sajtu promenila granične vrednosti

J. SUBIN

08. 12. 2020. u 09:00

VIŠEDECENIJSKI problem sa zagađenjem u Srbiji naizgled je rešen preko noći! Agencija za zaštitu životne sredine snizila je, na svom sajtu, kriterijume za klasifikaciju zagađenja suspendovanim praškastim materijama.

Foto Tanjug

Ove, inače kancerogene čestice, izuzetno su opasne po zdravlje građana, naročito dece.

Do skoro se za "prihvatljiv" vazduh tolerisalo od 30 do 40 mikrograma po metru kubnom najsitnijih praškastih materija (PM2,5), a sada je to promenjeno, pa je gornja granica otišla na 55! Termin "jako zagađen" koristio se kada su izmerene vrednosti PM2,5 više od 90 mikrograma po metru kubnom, a Agencija je sada to podigla na 110!

- Izmenjeni su kriterijumi u indeksu za ocenjivanje kvaliteta vazduha - kažu u nevladinoj organizaciji Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu. - To pokazuje potencijalni uticaj kvaliteta vazduha na zdravlje i podaci nisu formalno verifikovani, tačnije, nisu u vezi sa graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija, koje su utvrđene Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. Ova Uredba, po našim saznanjima, nije promenjena. Promena Uredbe i graničnih vrednosti bi značila da je Srbija odstupila od svog puta ka pristupanju EU.

Kako su nam rekli u Institutu, indeks je informativnog karaktera i napravljen je tako da građani razumeju kakav je vazduh napolju i kako bi trebalo da se ponašaju. Zbog toga je važan i treba da bude tačan i jasan običnom čoveku.

- Ako podaci u izveštaju Agencije i na njihovom sajtu nisu isti, onda to zbunjuje građane i onemogućava ih da ostvare svoje pravo da budu pravovremeno i istinito informisani o stanju životne sredine - smatraju u Regulatornom institutu. - Činjenica je da je Agencija, na svom sajtu, snizila kriterijume za PM2,5 i azot-dioksid (NO2), pa je tako vazduh koji je pre mesec dana smatran "zagađenim" sada "prihvatljiv". Uz to, Agencija je menjala sadržaj izveštaja o stanju kvaliteta vazduha za 2019. godinu, tako što je izbrisala informaciju da Beograd nije dostavio podatke sa svojih automatskih mernih stanica.

U Regulatornom institutu govore da naročito zabrinjava što se Agencija odlučila na ove promene, u momentu kada je svima jasno da je vazduh prezagađen i kada građani postaju zabrinuti zbog toga.

- To nam govori da ne možemo da verujemo institucijama - ističu u Regulatornom institutu. - Uz to, Vlada Srbije nije usvojila Uredbu o utvrđivanju liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama za 2019. godinu, što je trebalo da učini početkom ove godine.

U Agenciji za životnu sredinu nisu odgovorili na naša pitanja o promeni graničnih vrednosti. Odgovor nismo dobili ni u Ministarstvu životne sredine.

LEPE SE ZA PLUĆA
NEDAVNO je, za "Novosti", o problemu zagađenja vazduha govorila Dubravka Relić, profesor Hemijskog fakulteta UB. Kako je tada rekla, najveći problem su sitne čestice PM 10 i PM 2,5, koje nastaju sagorevanjem uglja.
- Čestice ne vidimo i što su sitnije, kao ove PM 2,5, to su opasnije - objasnila je prof. Relić. - One lakše uđu i u najdublje delove pluća, za razliku od krupnih, koje možemo i da izbacimo. Problem sitnih čestica je i taj što one vezuju za sebe čak i najopasnija jedinjenja, kao što su hlorovani aromatični ugljovodonici, od kojih su neki kancerogeni. Na te čestice "kače" se i razni metali, a među njima i kancerogeni arsen.

Pogledajte više