POKLONI ZA MARIJU I MARIJANU: Pomoć fondacije humanosti "Novosti" Dragani Milovanović iz Vinče i njenim sedmogodišnjim bliznakinjama
SAMOHRANA majka Dragana Milovanović (48) iz Vinče kod Beograda i njene sedmogodišnje ćerke bliznakinje Marija i Marijana podstanari su u trošnoj kući koja prokišnjava i nema kupatilo.
Foto Ž. Knežević
Trpela bi majka i gajila ćerkice, da pre dve godine maloj Mariji nije dijagnostikovan dijabetes tip 1. Mada se svesrdno trudi da svojoj deci obezbedi bolje uslove za život, Dragana se neprekidno suočava sa nemaštinom. Nedostaju im osnovne potrepštine, odeća i obuća, nemaju ni za ogrev čak i u dotrajaloj peći... Dragana, ipak, najviše strahuje za obolelu ćerku, jer su za njeno pravilno lečenje i terapiju potrebna velika sredstva, i to doživotno.
Fondacija humanosti "Novosti" već nekoliko puta je obišla porodicu Milovanović. Nedavno su ih obradovali brojnim poklonima: toplom zimskom garderobom, obućom, knjigama. I dok su devojčice sa oduševljenjem i radošću ragledale nove stvari, zabrinutost njihove majke je vidljiva.
- Sve bih podnela da mi ćerka nije bolesna - priča nam Dragana Milovanović. - Stalno sam uz Mariju, čak i u školi, jer ima velike oscilacije šećera u krvi, iako joj dajem insulin ujutru, po podne i uveče. Često se dešava da padne u nesvest ili da potpuno izgubi orijentaciju. Dok sam mogla, radila sam šta sam stigla. Ćerkina bolest me sada sprečava da se zaposlim, jer joj je potrebna celodnevna nega. Trenutno živimo od socijalne pomoći, ali to nije dovoljno ni za osnovne životne potrebe. Nema gde se nisam zadužila, kiriju i račune nisam platila već nekoliko meseci.
OTEŽANO PRAĆENjE NASTAVE
SESTRE Marija i Marijana od septembra su đaci prvaci. Zbog pogoršavanja epidemiološke situacije u zemlji, devojčice su prestale da idu u školu, jer je Marija u rizičnoj grupi. No, budući da nemaju kompjuter, onemogućeno im je praćenje onlajn nastave.
- Devojčice vole da uče i mnogo se trude da savladaju gradivo, ali mi je mnogo žao što ne mogu da im priuštim laptop, jer sam svesna koliko bi im to značilo za dalji napredak - kaže njihova majka.
Da bi se bolest držala pod kontrolom, Mariji su neophodni posebna ishrana i lekovi, koji su skupi. Proteklih meseci, Dragana nije mogla Mariji da pruži sve to, pa se devojčici zdravstveno stanje pogoršalo. Nivo šećera u krvi je često visok, pa mora da prima dodatne doze insulina.
Foto V. N.
- Ko zna koliko puta dnevno joj kontrolišem šećer, jer sam u strahu da joj se nešto ne desi - govori nam uplašena majka.
- Dobili smo senzor za merenje glukoze u krvi bez uboda, ali ga još ne koristimo, zato što nemam mobilni telefon na kom bih mogla da instaliram aplikaciju za praćenje stanja. Kada bismo imale mogućnost njega da obezbedimo, tada ne bih morala toliko puta da je bockam. I Mariji bi bilo barem malo lakše.
Na muku ove porodice nisu ostali imuni ni osuđenici KPZ "Zabela" u Požarevcu, pa su na inicijativu zatvorenika D. M. uspeli da obezbede devojčicama nove krevete...