DNEVNO DVA SATA NA MREŽAMA: Televiziju u Srbiji prati uglavnom starija populacija, dok je mlađa vezana isključivo za internet

Sledeći je radio, uz koji su 81 minut u toku dana, mahom u kolima ili na poslu, zatim TV, uz koji provode 77 minuta, dok štampi posvete svega 23 minuta. Ovo je pokazalo istraživanje medijske i digitalne pismenosti u Srbiji, koje je realizovao CeSID, anketirajući građane od 12 do 60 godina, u okviru programa organizacije "Propalžn", a u partnerstvu sa USAID.

Prema rečima Bojana Klačara, iz CeSIDA, TV mahom prati starija populacija, dok ga mlađi gotovo i ne gledaju. Zanimljivo je da je gledanost porasla u vreme korone, dok je slušanost radija bila u padu. Ljude najviše zanimaju sport, kovid, politika (prati je isključivo populacija starija od 40), moda i lepota i muzički program. Istraživanje je pokazalo i da mladi politiku ne prate čak ni na internetu.

Zanimljivo je da više od trećine nacije (35 odsto) ne veruje nijednom mediju, 24 odsto ima najviše poverenja u internet portale i sajtove, 19 odsto veruje televiziji, a 17 društvenim mrežama. Slika po starosnim kategorijama, međutim, izgleda drugačije.

- Mediji od poverenja za populaciju od 12 do 17 godina su društvene mreže, za one do 39 godina portali, dok populacija starija od 40 godina veruje televiziji - kaže Klačar. - Mlađi od 24 od društvenih mreža najčešće koriste "Instagram", a stariji "Fejsbuk". Mlađi uglavnom vole kratke i brze forme, a s godinama opada uticaj influensera. Dok ih među populacijom mlađom od 24 prati 60 i više odsto populacije, među starijima od 54 prati ih tek 11 odsto građana.

Interesantno je i da 97 odsto građana u našoj zemlji koristi internet, da 88 odsto ima imejl adresu, a 85 odsto kompjuter ili laptop. Njih 60 odsto koristi svakodnevno "Fejsbuk", 63 odsto "Jutjub", 54 odsto "Instagram", ali zato dve trećine nacije ne koristi elektronsko bankarstvo, a bezmalo četvrtina ne ume da prepozna digitalno nasilje!

U korišćenju društvenih mreža dominiraju žene, a najtraženije su brze, instant informacije.

PISMENOST

ČAK polovina građana nikada ne proverava izvore medijskih sadržaja, što utiče na indeks medijske i digitalne pismenosti. Istraživanje je pokazalo i da 14 odsto uopšte ne želi da se informiše.