NIJE BILO UTAKMICE, NI DOGAĐAJA, A DA BRANA IZ SVILAJNCA NIJE IŠAO: Razlikuje se od drugih penzionera i otkriva čime se sada BAVI

Što zbog prikupljanja podataka za svoje knjige, što zbog izveštavanja za lokalni list.

Sada supruga, sin i kćerka idu u nabavku, a svakog dana mu kupuju i "Večernje novosti", jer, kaže, nije propustio da pročita nijedan broj od 1968. godine. Pored toga što ih čita, Brana iz njih iseca tekstove i slaže ih u album. Čita knjige, radi vežbe u svom dvorištu, a u pauzi sluša narodnu muziku. Veoma je aktivan i na društvenim mrežama, koje koristi za razgovor sa prijateljima iz zemlje i inostranstva.

- Najteže mi pada što više nema fudbalskih utakmica i ne mogu da idem na stadion "Bojača" u Svilajncu i na igralištu u svom rodnom selu Đurincu. Ali, situacija je veoma ozbiljna, pa moramo da budemo odgovorni i disciplinovani kao Kinezi, koji su nam mnogo pomogli u ovoj pošasti. Predaje nema. Pobedićemo kao naši solunci koji su pobedili u mnogo težim uslovima - kaže Brana i dodaje da pod vojničkom zaštitnom maskom i šatorskim krilom u dvorištu hrani vrapce, gugutke i divlje golubove.

Kad mu je teško, pošto je druženje sveo na minimum, s ponosom se seća svoje desete jubilarne izložbe koju je priredio u svom dvorištu u naselju Vračar, u kom je pre tri godine postavljena tabla sa natpisom ulice "Branino sokače" i koju je činilo 35 kolekcija.

- Najdraža mi je zbirka sa više od 1.000 sličica fudbalera klubova iz cele Jugoslavije, koje sam sakupljao od 1962. do 1967. godine. Ponosan sam i na srebrne novčiće iz doba kralja Petra, sedam bicikala, poljoprivredno oruđe koje mi je ostalo od predaka, ali i na propagandni materijal političara, koji sakupljam otkako je počelo višestranačje - nabraja Brana.

OBJAVIO PET KNjIGA

Ovaj marljiv Svilajnčanin, koji je dosada objavio pet knjiga, piše i monografiju o rodnom selu Đurincu. Da bi odagnao misli od trenutne situacije, gleda svoje raznovrsne kolekcije knjiga, slika, pisama, fotografija, razglednica, znački, markica, starog novca, sličica fudbalera...