POSLE PISANJA "NOVOSTI": Ivici nakon pola veka priznaju da je rođen u Srbiji

J. Ž. Skenderija 03. 09. 2020. u 11:00

PROBLEM Ivice Durkovića iz Zaplanjske Toponice kod Gadžinog Hana, o kome su "Novosti" juče pisale, biće rešen u najkraćem mogućem roku, kažu u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave

Foto D.Alihodžić

. Naime, Ivica ni posle 48 godina od rođenja nema jedinstveni matični broj, a od dokumenata poseduje samo vojnu i đačku knjižicu.

Ivica nije izbeglica niti raseljeno lice i čitav život proveo je u Zaplanjskoj Toponici gde je i rođen. Danas ne može da ostvari nijedno pravo, jer u sistemu ne postoji.
- Tražili smo odmah od nadležne matične službe iz Gadžinog Hana informacije kako bismo sagledali slučaj i utvrdili okolnosti zbog kojih gospodin Durković nema matični broj, kao i razloge zbog kojih je njegov zahtev ranijih godina odbijen - kaže Marina Dražić, pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave (MDULS).

Kako naglašavaju, pravo na upis u knjigu rođenih imaju svi građani Srbije, i vrlo je važno da svi budu upisani u ovu evidenciju, jer ovo pravo je osnov za ostvarivanje ne samo prava iz ličnog statusa, kao što su pravo na državljanstvo, na lično ime, ličnu kartu, prijavu prebivališta, već i svih ostalih socijalnih, ekonomskih, kulturnih i političkih prava.

- Srbija nije jedina zemlja u svetu koja se suočava sa apatridijom, odnosno sa problemima lica koja su pravno nevidljiva - kažu u MDULS. - Ovom pojavom u Srbiji su najviše pogođene nacionalne manjine Romi, Aškalije i Egipćani, kao i interno raseljena lica sa Kosova i Metohije. Već duži niz godina, uz aktivnu podrška UNHCR i u saradnji sa Zaštitnikom građana i ostalim relevantnim institucijama i nevladinim sektorom, sprovodimo aktivnosti koje na sistemski način uređuju ova pitanja, kako bi do 2024. iskorenila apatridiju.

Kod nas danas postoje mehanizmi da svi koji nisu upisani u matičnu knjigu rođenih to pravo mogu ostvariti.

- Još su Zakonom o matičnim knjigama iz 2009, obezbeđene sve normativne pretpostavke za upis, bez obzira na to da li se radi o detetu čiji su roditelji poznati, nepoznati, bez roditeljskog staranja, ili o usvojenom detetu, kao i bez obzira na činjenicu da li se ovaj podatak prijavljuje nadležnom matičaru u zakonskom roku ili po isteku zakonskog roka za upis u matičnu knjigu rođenih - ističu nadležni.

Foto D.Alihodžić

Vodili smo računa i o finansijskim efektima koji mogu nastati u ostvarivanju ovog prava, pa je Zakonom o izmenama zakona o republičkim administrativnim taksama iz 2011. godine utvrđeno oslobađanje od plaćanja za naknadni upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih.

Prema podacima Ministarstva pravde u 2014. godini rešeno je 149 predloga za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, u 2015. godini - 264, sledeće 291, zatim 508, u 2018 - 261, a u prošloj 451 predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja.

- Vodeći računa i o činjenici da postoje građani koji žive u neformalnim naseljima, izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana iz 2011. godine, omogućeno je da prijave svoje prebivalište na adresama centara za socijalni rad i dobiju lična dokumenta.

Foto D.Alihodžić

Đačka knjižica
 
NIJE POMOGLA VOJNA KNjIŽICA

- Ne znam kako su me upisali u školu. Nisam se proslavio kao đak, jer sam četiri puta ponavljao prvi razred i to je sve što imam od škole. Služio sam i domovini  kada sam 1992. godine pozvan u Rašku, gde sam bio 39 dana. Baš na osnovu te vojne knjižice pokušao sam da se upišem u matične knjige, ali sam dobio negativan odgovor. Nema me ni u biračkim spiskovima - rekao je, za "Novosti", Ivica Durković.

Foto D.Alihodžić

Vojna knjižica
NAJVIŠE NAKNADNIH UPISA 2009.


NAJVEĆI broj zahteva za upis u matične knjige primljen je 2009. godine - 9.573, i 2010. - 7.996. Naredne ih je bilo 774, u 2012. godini 1.552, a sledeće 784 zahteva. U 2014. - 419, u 2015. godini rešeno je 1.072 zahteva za naknadni upis u matičnu knjigu rođenih i u 2016. - 1.330 zahteva, naredne - 1.537, 2018. - 846 i 2019. - 476 zahteva.

Pogledajte više