SEĆAM SE SVIH SEDAM METAKA: Bogdan Bukumirić (33), mladić koji je teško ranjen na reci Bistrici u Goraždevcu, povodom 17 godina tog zločina

D. Zečević

13. 08. 2020. u 21:40

Kad god pomislim na taj zločin, setim se Pante i Ivana. Onda mi u pamćenje dođu plač, kuknjava, sav taj metež, ali i neopisivi bol. Bol koji ne bih poželeo nikome. Čak ni onom ko je pucao u mene. Jer gotovo svakog trena i dalje osećam taj zvuk metaka koji mi probijaju telo.

Bogdan Bukumirić - nekad i danas

Ovim rečima Bogdan Bukumirić (33), iz Goraždevca, tada petnaestogodišnji dečak teško ranjen u zločinu Albanaca na reci Bistrici 13. avgusta 2003. godine, počinje priču za "Novosti". Prvi trenutak kog se seća jeste rafalna pucnjava iz okolne šumice otvorena na srpsku omladinu koja je izašla da se rashladi i okupa na svojoj reci Bistrici.

- Svaki deo obale i šumice znao sam napamet, jer je reka najbliža mojoj kući. Bio sam pored Pante kada je počela pucnjava i naglo sam se okrenuo da vidim šta se dešava sa njim. U tom momentu su me tri metka pogodila u grudni koš sa leve bočne strane, još dva iznad grudnog koša i jedan u stomak. Sedmi me je prilikom pada pogodio u glavu i levu stranu noge - priseća se Bogdan.

Tokom puta za pećku bolnicu doživeo je novi napad Albanaca. Njegov brat i susedi Milovan Pavlović i Rajko Jandžiković povezli su ga prema Peći. Nisu imali pratnju Kfora, koji se izgovarao "nebezbednom situacijom".

- Tada sam, čini mi se, jedino bio svestan neopisivog bola i stanja u kojem se nalazim, kada nam je ispred pijace stao auto. Sećam se da je bila sreda, a auto zrenjaninskih tablica. Tada nas je masa Albanaca opkolila, demolirali su kola, komšije pretukli, a mene su onako krvavog i ranjenog udarali. Komšija Rajko pokušavao je da me zaštiti svojim telom - priseća se Bogdan, kojem je život tada već visio o koncu.

Srećna okolnost je bio nailazak dveju patrola Kfora, koje su ih prebacile do pećke bolnice, gdu su već bili dovezeni Ivan i Panta. Tu su, priseća se priče jer je već bio u komi, albanski medicinski radnici puštali muziku, dok su srpski doktori iz Goraždevca i otac pokojnog Pante u strahu od albanskih lekara insistirali na transportu u druge zdravstvene ustanove.

Izrešetani Ivan Jovović i Panto Dakić

- Doktorka iz Goraždevca koja je došla u pratnji Kfora videla je da dajem znakove života i insistirala da me Kfor prebaci helikopterom do severne Mitrovice. Posle dužeg natezanja i odobrenja centrale u Prištini, prebacili su me do južnog dela grada, gde su mi odstranili slezinu u francuskoj vojnoj bolnici - priča dalje Bogdan.

Uprkos svemu, ne napušta ga vedar duh. Dok priča o nesreći, iznosi bezbroj šala na sopstveni račun. Kaže da mu to olakšava da koliko-toliko zaboravi preživljeno. Ipak, ne zaboravlja da zahvali onima koji su mu spasli život. Pre svih, doktorki Mileni Cvetković iz bolnice u severnom delu Mitrovice, koja ga je na sopstvenu odgovornost preuzela iz južnog dela i tražila da helikopterom bude prebačen na VMA. Kako Kfor nije dozvolio preletanje administrativne linije, prevoz ga je sačekao u Raški. Na VMA je stigao dvadeset minuta posle ponoći. Usledile su operacije, višemesečni oparavak, ali je zahvaljujući brizi lekara Bogdan dobio bitku sa teškim povredama lobanje i tela.

Na Bistrici su ubijeni Pantelija Dakić, koji je tada imao 12 godina i Ivan Jovović (19), a ranjeni su Marko Bogićević, Bogdan Bukumirić, Đorđe Obrenović i Dragana Srbljak.

- Najteže mi je što ni posle 17 godina nema pravde za nas, za Pantin i Ivanov ugašeni život. Za srpsku mladost sa KiM. Jer, 2010. godine Euleks je obustavio istragu uz obrazloženje da nemaju dokaza. Iako sam ja živi dokaz za najteži zločin zamisliv ljudskom umu. Pucali su na decu dok se kupaju u reci, i to uz ispaljenih 78 metaka, koliko je čaura pronađeno na licu mesta - zaključuje Bogdan, sada već čovek koji je oformio svoju porodicu.

PARASTOS ODRŽAN U CRKVI USPENjA PRESVETE BOGORODICE U GORAŽDEVCU

ZLOČIN JOŠ UVEK BEZ KRIVACA I KAZNE

PARASTOSOM u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, obilaskom grobova Ivana Jovovića (19) i Panta Dakića (12) i polaganjem venca kraj spomenika u centru Goraždevca, u četvrtak je obeleženo 17 godina od ubistva dvoje i ranjavanja četvoro srpske dece koja su se tog 13. avgusta 2003. godine kupala na reci Bistrici.

Sećanje na žrtve

Osim članova porodice i meštana, tužnoj godišnjici prisustvovao je i Zoran Bojović, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, koji je istakao da ovakvi zločini ne smeju ostati nekažnjeni i da "ruka pravde" mora stići počinioce ovog gnusnog zločina.

- Ko je pećku Bistricu kod Goraždevca zamutio krvlju nevine ubijene dece?! Pucati na srpsku decu iz zasede dok se igraju i kupaju u reci mogao je samo nečovek pomračenog uma. Zato je ubistvo nevine dece koja još nisu zakoračala u život monstruozan zločin koji ne sme ostati nekažnjen - istakao je Dalibor Jevtić, ministar za povratak i zajednice.

On je naglasio da je pored onih koji su na srpsku nejač ispalili 78 metaka, velika odgovornost i na onima koji ne rade ništa da rasvetle zločine počinjene nad Srbima na KiM po dolasku međunarodne zajednice. I Miloš Dimitrijević, predsednik Privremenog organa opštine Peć, istakao je da je razočaranje rodbine i meštana Goraždevca iz godine u godinu sve veće jer nema pomaka u istrazi.

- Već sedamnaest godina se ništa nije pomaklo sa mrtve tačke. Apelovao bih na sve organe da pomognu u istrazi, da se pokrene i usmeri u nekom pravcu - apelovao je Milisav Dakić, otac ubijenog Panta, tada dvanaestogodišnjeg dečaka.

Pogledajte više