OVO NIJE DOBRO: Daleko smo od kolektivnog imuniteta, trebalo bi da se ponašamo kao potencijalni nosioci infekcije!

Tanjug 07. 08. 2020. u 16:32

ZAMENICA direktora Insituta "Batut" dr Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da je stepen kolektivnog imuniteta koji bi mogao da spreči epidemijsko širenje bolesti 50 do 60 odsto.

Foto: Z. Knežević

Međutim, najveći broj populacija je daleko ispod tog broja - oko 10 odsto.

Da li će i u kom stepenu kolektivni imunitet da raste, zavisi od više faktora, jer je to dinamičan pojam, odnosno nija stabilan broj, dodala je Kisić Tepavčević.

Kolektivni imunitet zavisi od dužine imuniteta nakon preležane bolesti, da li ga ima i koliko traje, da li postoji vakcina i koliko traje postvakcinalni imunitet, kakva je antigenska stabilnost virusa prouzrokovača, kao i prirodni priraštaj, migracije...

- Ali, sigurno je da, kako bude jačao kolektivni imunitet, tako će virus slabiti, to je naš odbrambeni štit protiv svih zaraznih bolesti. Ne ide to onom brzinom kojom bi svet to želeo i voleo, ali dosta smo jači, kada je u putanju ovaj virus, nego na početku epidemije - rekla je Kisić Tepavčević.


 
TREBA DA SE PONAŠAMO KAO POTENCIJALNI NOSIOCI INFEKCIJE

Zamenica direktora Instituta "Batut" rekla je da postoji precizan protokol praćenja kontakata zaraženih virusom korona, te da je to utvrđeno u zavisnosti od toga da li je reč o prvom, drugom ili trećem redu kontakata i da na osnovu toga sanitarna inspekcija usvaja mere o kontaktima.

Na pitanje na koji način se radi praćenje kontakata zaraženih, uz konstataciju da se kontakti ne testiraju, već prate, Kisić Tepavčević je navela da je to jedna od osnovnih epidemioloških mera kada je u pitanju bilo koja zarazna bolest.

- Svet se nalazi u pandemiju kovida virusa i svi treba da se posmatramo kao potencijalno nosioci virusa jer je veliki broj asimptomatskih. Tako da svi treba da se ponašema kao potencijalni nosioci infekcije - rekla je Kisić Tepavčević.

Foto: Novosti arhiva

Kako je navela, svi poznaju više kontakata koji si bili pozitivni ili trenutno jesu.

- Prvi su porodični kontakte. U širem smislu svaki kontakt se razmatra da li je rizičan ili ne. Prvo se procenjuje da li je rizičan kontakt, a ie u skladu s tim usvajala odluka ili rešenje sanitarne inspekcije o kućnoj izolaciji" -objašnjava ona. - Postoje kontakti prvog, drugog i trećeg reda. Porodični i onima sa kojima živimo i gde postoji najveća verovatnoča koja bi omoguičila prenos. Ali ja se ponovo vraćam na jedno te isto, a to je da primenjujemo zaštitne mere jer pet do deset je više onih koji nemaju nikakve simptome niti znakove bolesti, te ne znamo da li smo kontakt ili živimo sa zaraženom osobom".


 

Pogledajte više