UNESKO ZAŠTITIO ĐERDAP: Najveća klisura u Evropi prvo područje u Srbiji upisano na listu globalne mreže geoparkova

Miljana Kralj 14. 07. 2020. u 11:30

ĐERDAPSKA klisura i njeno zaleđe, delovi planinskih masiva Kučaj i Miroč, prvo su područje u Srbiji koje je upisano na listu Uneskove Globalne mreže geoparkova.

Foto: B. Subašić

Ovu odluku je doneo Izvršni savet Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, na plenarnom zasedanju 1. jula, a potvrđena je odlukom Saveta Uneska za globalne geoparkove. Đerdap se tako našao među 15 novih geoparkova u svetu.

Geopark Đerdap zauzima površinu od 1.330 kilometara kvadratnih, a njegov najznačajniji deo je upravo Đerdapska klisura, najduža u Evropi, koja se prostira na više od 100 kilometara. Svojim složenim reljefom sa mrežom klisura, kanjona i dubokih uvala, značajno je svedočanstvo o geološkom i geomorfološkom razvoju Zemlje.

Iako prvi geopark (jedinstveno, geografski celovito područje sa lokalitetima i pejzažom od međunarodnog geološkog značaja i izuzetnim prirodnim i kulturnim nasleđem) na listi Uneska, Đerdap nije prvo naše prirodno blago uvršteno u svetsku riznicu. Pod zaštitom ove organizacije su, kako za "Novosti", kaže profesor Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, već dva rezervata prirode - biosfere: Bačko Podunavlje i Golija.

- Golija je kao rezervat biosfere, udružen spomenik sa Studenicom, kao kombinacija kulture i prirode - objašnjava Milašinović, naglašavajući da je značaj Đerdapa kod nas prepoznat još kada je proglašen za Nacionalni park 1974. godine. - Želeli smo da i Đerdap bude u klasifikaciji rezervata biosfere, jer je to širi pojam od geoparka, ali nam nisu dozvolili.

Foto: B. Subašić

Ceo kanjon je proglašen za geopark, od sela Donja Radeka, odakle Brnjička reka pravi vrlo specifičan pejzaž od krečnjaka i peskovitih stena, a gde se razvio jedinstven biodiverzitet, nastavlja sagovornik:

- To je nešto veoma važno, jer tu postoji više od 100 biljnih vrsta, što je jedinstveno za Evropu i svet, a starost krečnjačkih stena veća je od 160 miliona godina - ističe Milašinović.

Đerdapska klisura sastoji se od četiri manje klisure i tri kotline: Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, klisura Gospođin vir, Donjomilanovačka kotlina, Kazanska klisura, Oršavska kotlina i Sipska klisura. Tu su i spomenici prirode Prerasti u kanjonu Vratne, Prerast Šuplja stena, Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne i Blederija i zaštićena područja, kao Rajkova pećina, Bigrena akumulacija kod manastira Tumane i Bigrena akumulacija Beli Izvorac.

- Bio je mukotrpan i težak posao, od nominacije do upisa, koji je trajao šest godina, ali sam veoma zadovoljan što je na kraju uspeo, uz sve pohvale ekspertima koji su u tome učestvovali - kaže predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom.

ZELENO SVETLO - PROŠLE GODINE

GEOPARK Đerdap je uspostavljen na osnovu Sporazuma o saradnji između Ministarstva zaštite životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, JP "Nacionalni park Đerdap" i opština Golubac, Majdanpek, Kladovo i Negotin. Radna grupa, koja je nominovala Đerdapsku klisuru za Unesko, formirana je 2014. Na njenom čelu bio je dr Mališa Mladenović.

Foto: B. Subašić

- Ta radna grupa je napravila plan i nominovala Đerdap, ali je Unesko to nekoliko puta vraćao na reviziju i dopunu dokumentacije, tako da smo prošle godine dobili zeleno svetlo da proglasimo geopark - kaže Milašinović, uz pohvale ekspertskom timu.

Foto: B. Subašić

LEPENSKI VIR

ĐERDAPSKA klisura je i mesto na kome je nastalo najstarije sedelačko naselje u Evropi, ali Lepenski vir nije obuhvaćen ovom zaštitom.

- Za Lepenski vir, koje je naše neverovatno bogatstvo, postoji jedan ozbiljan problem, jer je izmešteno autentično nalazište kada su napravljeni brana i jezero, a to se kosi sa onim što propisuje Unesko. To je protiv njihovih pravila - tvrdi Milašinović.

Pogledajte više