Rehabilitovano 3.000 ljudi! Dokle je, posle 10 godina, stigao proces vraćanja časti

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

22. 06. 2020. u 12:03

PUNIH 10 godina, otkako je donet poslednji Zakon o rehabilitaciji, potomci manje od 250 ljudi čekaju da sudovi vrate čast, ugled i građanska prava njihovim precima, ili da ih odbiju. Prema nekim mišljenjima, brojka je i dalje velika, a po stavu nekih drugih proces samo što se nije završio.

Foto: Novosti arhiva

Dva sigurno najpoznatija imena, o čijem pravnom statusu pravosuđe još raspravlja, jesu bivši kvislinški premijer Milan Nedić i komandant Gorske garde Nikola Kalabić. Viši sud u Beogradu odbio je da rehabilituje Nedića, pa se ovaj postupak nalazi po reviziji u Vrhovnom sudu, dok se pred valjevskim Višim sudom vodi ponovljeni postupak o sudbini Kalabića.

Najviše procesa vođeno je, kažu u Ministarstvu pravde, pred višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U prestonici je, prema rečima koordinatora za medije Tatjane Tešić, rešeno ukupno 3.215 slučajeva, a ostalo ih je još 206. Što se tiče Niša, prema tvrdnjama portparola Irene Glušac, sva 273 predmeta koja su vođena, okončana su. U Novom Sadu ih je, kaže portparol Jelena Ostojin, rešeno 1.853, a 23 čeka na rešavanje.

- To su predmeti u kojima je jednom doneta prvostepena presuda, ali su ukidani pred Apelacionim sudom u Novom Sadu. U nekima je bio određen prekid postupka, pa su vraćeni u pređašnje stanje - kaže Ostojinova.

I u ostalim višim sudovima u zemlji, kada se sve sabere, ima maksimalno 10-15 nerešenih rehabilitacija.

Podaci države pokazuju da je od 1945. do 1987. osuđeno 118.000 ljudi iz političkih, verskih, nacionalnih i drugih razloga, ali je veliki broj i onih koji su streljani bez ikakvog suđenja, a imaju pravo na sudsku rehabilitaciju. Koliko je ljudi ukupno prošlo kroz ovaj sudski proces i uspešno ga završilo, niko sa sigurnušću ne zna, ali kada se tome dodaju i oni koji su zahteve podneli po zakonu iz 2006. godine, procene su da ih ima oko 3.000, od čega bi od 1.500 do 2.000 ljudi bilo u protekloj deceniji.

Od toga, kažu u Ministarstvu pravde, dosta njih dobilo je rehabilitacionu odštetu.

- Od 1. januara 2014. do 31. maja 2020. godine, ukupno je odobren 1.001 zahtev za rehabilitaciono obeštećenje i isplaćen je 272.309.181 dinar - napominju u ovom resoru.

Veliki broj zahteva podnosili su bivši zatočenici sa Golog otoka, ali i učesnici antifašističke borbe na svim stranama.

Pred beogradskim sudom, između ostalih, rehabilitovani su kraljica Marija Karađorđević, kralj Petar Drugi, knez Pavle i kneginja Olga, kneginja Jelisaveta i kneževi Aleksandar i Nikola Karađorđević, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović, predsednik izbegličke vlade u Londonu Slobodan Jovanović, čuvena glumica Žanka Stokić, ali i komunistkinja Olga Hebrang, čiji je muž, ministar Andrija Hebrang, među prvim žrtavama sukoba sa IB.

Među onima kojima je vraćena čast nalazi se i 200-300 pripadnika ozloglašene SS divizije "Princ Eugen", sastavljene od domaćih Nemaca, i poznate po stravičnim zločinima. Da je toliko njih rehabilitovano otkrila je Agencija za restituciju, kada su im stigli zahtevi za vraćanje imovine, koje je Agencija odbila.

PUNE RUKE POSLA U ŠAPCU

PO prvom Zakonu o rehabilitaciji iz 2006, najviše zahteva rešio je Viši sud u Šapcu. Samo u prvoj godini doneo je čak 54 pozitivna rešenja, među kojima je bilo i vraćanje prava žandarmima iz Bele Crkve Bogdanu Lončaru i Milenku Brakoviću, koje su, 7. jula 1941. ubili Žikica Jovanović Španac i Cvetin Soldatović.

Pogledajte više