Ministarstvo prosvete i nauke planira promene upisnih kvota na državnim fakultetima: Do indeksa prema - potrebi države

Branka BORISAVLjEVIĆ

21. 06. 2020. u 11:00

KOMISIJA koju je formiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja trebalo bi da počne da radi na budućim upisnim kvotama na fakultetima, otkriva, za "Novosti", prof. dr Petar Bulat, prorektor Univerziteta u Beogradu. On ističe da je to izuzetno težak zadatak, jer je potrebno da se sagledaju obrazovni profil i broj stručnjaka, koji će biti potrebni društvu za narednih 10 do 20 godina.

Foto: D. Milovanović

Pred upisni rok na fakultetima, u javnosti se stiče utisak da se broj slobodnih mesta za brucoše, uz minimalne korekcije, samo "prepisuje" iz godine u godinu, bez obzira na potrebe za određenim kadrovima. Tako se dešava da na pojedinim fakultetima za jedan indeks konkurišu po tri i više kandidata (medicina, stomatologija, FON...), a neke visokoškolske ustanove ne popune slobodna mesta ni posle drugog upisnog roka (šumarstvo, poljoprivreda, Rudarsko-geološki, TMF...)

Prema rečima profesora Bulata, imajući u vidu brzinu kojom se sve oko nas menja, zadatak planiranja upisnih kvota veoma je kompleksan. On ističe da mnoge, razvijenije zemlje nisu dobro procenile potrebe za visokoobrazovanim kadrom, pa je to jedan od razloga zašto su neki naši stručnjaci veoma traženi u inostranstvu.

- Zainteresovanost kandidata za pojedine fakultete nije odraz potrebe društva za tim obrazovnim profilom - navodi prof. Bulat. - Kada bi se planiranje upisnih kvota zasnivalo na interesu kandidata, relativno brzo bismo ostali bez kadrova koji su neophodni društvu, a sa druge strane imali bismo ogroman broj visokoobrazovanih stručnjaka za kojima ne postoji potreba na tržištu rada. Zadatak već pomenute komisije je da kreiranjem politike upisnih kvota obezbedi dovoljan broj stručnjaka za očekivane potrebe društva kroz 10--20 godina. Treba istaći da se kroz rad privatnih univerziteta i samofinansirajuće studije na državnim univerzitetima omogućava kandidatima da steknu visoko obrazovanje u oblastima za koje oni smatraju da su perspektivne.

Najveća "navala" je, svake godine, na Univerzitet u Beogradu. Svi žele da studiraju u glavnom gradu, dok u ostalim gradovima fakulteti ostaju poluprazni. Zbog toga se postavlja pitanje da li bi, možda, trebalo uraditi reviziju mreže visokoškolskih ustanova. Jer, da li je Srbiji zaista potrebno pet državnih mašinskih ili ekonomskih fakulteta?

NOVI SMEROVI

STOJANOVIĆ navodi da se na UB aktivno radi na formiranju novih smerova i multidisciplinarnih studijskih programa, koji nastaju zajedničkim delovanjem više fakulteta.
- Jednu od odličnih inicijativa pokrenuli su Mašinski i Matematički fakulteta UB - ističe Stojanović.

- Koncentrisanjem edukacije u dva ili tri centra nanela bi se nenadoknadiva šteta razvoju Srbije - smatra prorektor Bulat. - To bi dovelo do neravnomernog razvoja zemlje, depopulacije delova Srbije u kojima nema visokoškolskih ustanova i koncentracije stanovništva u univerzitetskim centrima. Po mom mišljenju, država zato svesno i na opštu dobrobit podržava rad pojedinih univerzitetskih centara.

Naš sagovornik ističe da se upisne kvote stalno blago menjaju i na taj način se izbegava "revolucionarno" korigovanje, koje bi moglo da dovede pojedine fakultete u nezavidnu poziciju.

- Planiranje kadrova je veoma kompleksan i zahtevan proces, u kome najbolja rešenja ne postoje, već samo bolja i manje dobra - smatra profesor Bulat. - Zagovaram stav da je zbog veoma brzih promena u savremenom društvu u ovom trenutku bolje školovati kadar koji ima široko obrazovanje i time mogućnost da se adaptira na nove zahteve tržišta rada, nego kadar sa uskim usmerenjima. Želim da istaknem da trenutno dominiraju suprotne tendencije i da u većini zemalja univerzitetsko obrazovanje kreira uske specijaliste.

Foto: M. Anđela

Tekst potpisa

Po mišljenju Jagoša Stojanovića, studenta prorektora Univerziteta u Beogradu, činjenica je da deo fakulteta radi izvrstan posao na polju marketinga, dok pojedini imaju mesta za poboljšanje.

SENAT

UPISNE kvote predlažu fakulteti na osnovu broja studenata koji je dozvoljen u akreditaciji programa, imajući u vidu i interesovanje kandidata, a usvaja ih Senat univerziteta. Usvojene kvote prosleđuju se Ministarstvu prosvete koje na osnovu predloga, ali i aktuelnih potreba, daje preporuku Vladi za finansiranje broja budžetskih mesta.

- Najveća je zainteresovanost za studije u glavnom gradu, statistika sama govori o potrebnim kvotama, ali je pitanje ko se i da li se iko njom bavi - smatra Stojanović. - Studiranje je svuda u svetu luksuz, zahteva veliku posvećenost i solidnu materijalnu bazu, jer je izuzetno teško raditi i studirati u isto vreme. Zato je odlična ideja da se kvote za fakultete formiraju prema potrebi države za određenim kadrovima.

NEZAPOSLENI

PREMA podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu, na evidenciji se trenutno nalazi 658 diplomiranih ekonomista opšte ekonomije i bankarstva, 1.125 diplomiranih pravnika, 16 lekara opšte medicine, 617 stomatologa i 1.025 diplomiranih menadžera. Iako postoji potreba za njima, na evidenciji NSZ nema nastavnika nemačkog jezika, diplomiranog profesora fizike i hemije, diplomiranog profesora latinskog jezika i književnosti i profesora ekonomske grupe predmeta.

Pogledajte više