ZA DVA DANA 10 MEDALJA: Naši đaci zablistali na olimpijadama iz matematike i heminje, u Šangaju i Taškentu

U Šangaju celokupnu reprezentaciju Srbije činili su učenici Matematičke gimnazije, a svaki od šest takmičara vratio se sa medaljom - jednom zlatnom, dve srebrne i tri bronzane.

U istoriju škole novo zlatno slovo upisao je Stefan Šebez, koji je osvojio zlatnu medalju, prvu za Srbiju posle nekoliko godina pauze. Njegov podvig ima posebnu težinu, jer je olimpijsko zlato u svetu matematike ono što je olimpijsko odličje u sportu - vrhunac karijere svakog mladog talenta. Šebez je tako postao 18. zlatni olimpijac Matematičke gimnazije, nastavljajući tradiciju koju su stvarale generacije najboljih srpskih matematičara. Srebrne medalje osvojili su Petar Banović i Nina Šušić, dok su bronzanim odličjima nagrađeni Jegor Gramatčikov, Pavle Damjanović i Vanja Jelovac.

Direktorka škole Mirjana Katić ne krije ponos zbog rezultata svojih učenika.

- Sjajan uspeh Stefana Šebeza i zlatna medalja posle nekoliko godina pauze predstavljaju veliki trenutak za našu školu. Poslednji put zlato je osvojio Dobrica Jovanović, a sada smo stigli do ukupno 18 zlatnih olimpijskih medalja - ističe Katićeva. - Učenici su se pripremali u školi i u organizaciji Društva matematičara Srbije, a poslednjih mesec dana boravili su u pripremnom kampu u Kini, gde su, pored naših profesora, sa njima radili i predavači iz te zemlje. Ponosna sam i na uspeh naših hemičara, jer su i oni pokazali koliko vrede znanje, rad i posvećenost.

Prema rečima Katićeve, olimpijada okupila je 666 takmičara iz 110 država. Tokom dva dana učesnici su rešavali šest izuzetno zahtevnih zadataka iz algebre, geometrije, teorije brojeva i kombinatorike. Od takmičara se očekuju originalne ideje, kreativnost, logičko zaključivanje, istrajnost i sposobnost da svaki korak rešenja bude precizno matematički dokazan. Lideri ovogodišnje ekipe bili su dr Miljan Knežević sa Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Teodor fon Burg iz Matematičke gimnazije.

Da ovo nije bio vikend samo za matematičare, već za čitavu srpsku nauku, potvrdio je i veliki uspeh na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Taškentu. Srpski tim osvojio je četiri priznanja u konkurenciji 363 učenika iz 92 zemlje sveta. Srebrnu medalju dobio je Andrej Drobnjaković, učenik Matematičke gimnazije, kome je ovo već druga medalja na ovom prestižnom takmičenju, nakon prošlogodišnje bronze. Bronza je pripala Filipu Kilibardi, takođe učeniku Matematičke gimnazije, čiji uspeh ima posebnu težinu jer je tek drugi učenik drugog razreda iz Srbije koji je u poslednjih petnaest godina osvojio medalju na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi. Pohvalu je dobila Irina Alimpijević iz Matematičke gimnazije, dok je bronzanu medalju osvojio Marko Branković iz niške Gimnazije "Bora Stanković".

- U odnosu na prošlu godinu, zadaci su bili mnogo teži u čemu se slažu svi učesnici, a i naši profesori, ipak, uspeli smo da se izborimo i osvjimo medalje - kaže Andrej Drobnjaković. - Imali smo devet teorijskih zadataka i tri eksperimenta koje smo izvodili u laboratoriji. Radili smo ih dva dana i imali po pet sati za rešavanje. Najveća konkurencija su nam ekipe iz Rusije, Kine, Južne Koreje, kao i Indije koja poslednjih godina ima izuzetne takmičare. Tajna je u kampovima u kojima njihovi talentovani učenici borave od osnovne pa do kraja srednje škole pod nadzorom mentora.

I Međunarodna hemijska olimpijada predstavlja vrhunac srednjoškolskih naučnih takmičenja. Pravo učešća stiču samo najbolji učenici koji su prošli zahtevne nacionalne selekcije, a svaka država ima pravo na najviše četiri takmičara.

- U teorijskom delu takmičari rešavaju složene probleme iz organske, neorganske, fizičke, analitičke hemije i biohemije - navodi Drobnjaković. - Zadaci podrazumevaju povezivanje različitih oblasti, analizu složenih hemijskih reakcija, izračunavanje ravnoteža i brzine reakcija, tumačenje spektroskopskih podataka i rešavanje problema koji daleko prevazilaze redovan školski program.

Andrej ističe da je podjednako težak i praktični deo takmičenja. U savremeno opremljenim laboratorijama učenici izvode složene eksperimente, merenja, analiziraju dobijene rezultate i na osnovu njih donose naučne zaključke. Od njih se očekuju izuzetna preciznost, sigurnost u laboratorijskom radu, analitičko razmišljanje i sposobnost da u ograničenom vremenu reše složene eksperimentalne zadatke.

Zato ovih deset novih priznanja nisu samo još jedan niz medalja u vitrinama Matematičke gimnazije. Ona su potvrda da Srbija ima talentovane, vredne i ambiciozne mlade ljude koji ravnopravno odmeravaju znanje sa vršnjacima iz najrazvijenijih zemalja sveta. I dok se na sportskim olimpijadama osvajaju sekunde i metri, na naučnim olimpijadama osvajaju se ideje, znanje i budućnost. Upravo u tome leži veličina uspeha koji su ovog leta postigli srpski srednjoškolci.