REZULTATI VIDLJIVI ŠIROM SRBIJE: Uloženo više od 11 milijardi dinara u čistiji vazduh

Kako navode iz Ministarstva, ocene da je Program zaštite vazduha "mrtvo slovo na papiru" ne odgovaraju činjenicama, o čemu, kako ističu, govore realizovani projekti, usvojeni propisi i značajna ulaganja u smanjenje zagađenja.

Šta je urađeno?

Prema podacima Ministarstva, u poslednjih nekoliko godina realizovan je niz mera usmerenih na poboljšanje kvaliteta vazduha:

više od 11 milijardi dinara uloženo je u projekte zaštite vazduha;
više od dve milijarde dinara izdvojeno je za zamenu dotrajalih kotlova i individualnih ložišta, od čega korist ima više od 1,8 miliona građana;
uz podršku države 11.000 domaćinstava zamenilo je stare sisteme grejanja;
posađeno je gotovo 500.000 sadnica širom Srbije;
uz državne subvencije kupljeno je više od 5.300 električnih i hibridnih vozila;
oko četiri milijarde dinara investirano je u rešavanje problema nesanitarnih deponija;
očišćene su 1.263 divlje deponije.

Šta to znači za građane?

Prema oceni Ministarstva, ulaganja u zamenu individualnih ložišta trebalo bi da doprinesu smanjenju emisije čvrstih čestica tokom grejne sezone, koja predstavlja jedan od najvećih izvora zagađenja vazduha u brojnim gradovima i opštinama.

Istovremeno, uklanjanje divljih deponija i ulaganja u upravljanje otpadom smanjuju rizik od požara, nekontrolisanog sagorevanja otpada i dodatnog zagađenja vazduha, zemljišta i voda.

Subvencionisanjem kupovine električnih i hibridnih vozila država nastoji da podstakne postepeno smanjenje emisije iz saobraćaja, dok sadnja novih stabala doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha i ublažavanju posledica klimatskih promena.

Više mernih stanica i strožiji standardi

Ministarstvo ističe da je Srbija među prvim zemljama u regionu počela da primenjuje strožiji evropski indeks kvaliteta vazduha, iako njegovo uvođenje nije zakonska obaveza.

Kako navode, cilj je da građani dobijaju preciznije i transparentnije informacije o kvalitetu vazduha.

U prethodnih šest godina značajno je proširena i državna mreža za praćenje kvaliteta vazduha.

Najvažniji pokazatelji su:

• broj mernih mesta za praćenje PM10 čestica povećan je više od tri puta;
• broj mernih mesta za merenje PM2.5 čestica povećan je čak pet puta;
• državna mreža danas raspolaže sa 262 merna mesta, a dodatno je proširena kroz IPA projekte.

Novi zakon usklađen sa evropskim pravilima

Ministarstvo podseća da je usvojen novi Zakon o zaštiti vazduha, kojim su domaći propisi dodatno usklađeni sa standardima i direktivama Evropske unije.

Kako navode, cilj svih sprovedenih mera jeste unapređenje sistema zaštite vazduha kroz veća ulaganja, modernizaciju infrastrukture, preciznije praćenje kvaliteta vazduha i usklađivanje sa evropskim standardima, uz poruku da rezultati treba da budu merljivi kroz dugoročno poboljšanje kvaliteta životne sredine i zdravlja građana.