ODLAZAK AKADEMIKA: Preminuo Vladimir Rakočević

Diplomirao je 1975. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na Studijskoj grupi za matematiku. Magistarske studije završio je na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Skoplju. Magistarski rad „Ferdholmovi operatori“ odbranio je 1979. godine, a doktorsku disertaciju „Esencijalni spektar i Banahove algebre“ 1984. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu.

Nakon diplomiranja počinje da radi kao asistent na Filozofskom fakultetu  (sadašnjem Prirodno-matematičkom fakultetu) u Nišu. U zvanje docenta izabran je 1985. godine, za vanrednog profesora 1989, a u zvanje redovnog profesora 1994. godine. Držao je predavanja na redovnim, magistarskim i doktorskim studijama iz: Funkcionalne analize, Teorije mere i integrala, Teorije operatora, Teorije sumabilnosti, Teorije o nepokretnoj tački, Uopštenih inverza, Mera nekompaktnosti, Banahove algebre i dr.

Bio je član Saveta fakulteta, član Odbora za prirodno-matematičke nauke Univerziteta u Nišu, upravnik nastavno-naučne grupe Matematika, predsednik Društva matematičara (podružnice u Nišu) i dr. Magistarske i doktorske studije na PMF-u u Nišu iz oblasti funkcionalne analize i teorije operatora, koje je organizovao akademik Rakočević, danas predstavljaju priznatu školu koja daleko prevazilazi domaće okvire i ima prepoznatljivu internacionalnu reputaciju. 

Izuzetne su njegove zasluge za formiranje renomiranog nastavno-naučnog kadra na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu.  Takođe, bio je član komisija za  odbranu velikog broja magistarskih i doktorskih teza na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Prištini i Skoplju. Bio je ispitivač na postdiplomskim studijama na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, za habilitacioni stepen na Université Le Havre (Francuska) i na doktorskim studijama na univerzitetima u Melbrunu (Australija) i Nju Delhiju (Indija).

Kao predavač učestvovao je na mnogim konferencijama u zemlji i inostranstvu (Poljska, Rusija, Češka, Irska, Italija, Nemačka, Jordan, Meksiko, itd).

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2015, a  za redovnog člana 2021. godine. Od osnivanja Ogranka SANU u Nišu 2016. godine aktivno je učestvovao u njegovom radu – bio je sekretar Ogranka (2016 –2020), član Komisije za rukovođenje radom Ogranka SANU u Nišu  i potpredsednik Ogranka. U okviru Akademije rukovodio je  projektom „Fiksne tačke za preslikavanja na raznim prostorima“, kao i projektom „Matrične transformacije, teorija fiksne tačke i primene“ u Ogranku SANU u Nišu.

Bio je glavni  urednik časopisa Filomat, prvog srpskog časopisa iz matematike na SCI listi. Takođe, bio je član  izdavačkih odbora u časopisima: Fixed Point Theory (Cluj-Napoca, Romania), Facta Universitatis. Series: Mathematics and Informatics (Niš), Mathematica Moravica, Functional Analysis, Approximation and Computation, Bulletin of Research Center for Fixed Point Theory and Applications, koji izdaje The Research Center for Fixed Point Theory and Applications (Teheran, Iran), Jordan Journal of Mathematics and Statistics i dr.

Bavio se oblastima funkcionalne analize, teorije operatora, teorije uopštenih inverza, linearne algebre, teorije sumabilnosti i teorije nepokretne tačke. Sve oblasti koje je izučavao i iz kojih je objavljivao radove otvorile su put za buduće naraštaje naučnika u zemlji i inostranstvu. Uveo je i koristio mnoge inovativne metode dokaza, kao i mnoge nove pojmove koji su danas opšteprihvaćeni u matematičkoj javnosti (aWeilova teorema, esencijalni aproksimativni spektar, uopšteni spektar, kontrakcije Perovog tipa, uslov R).

Akademik Rakočević je objavio više knjiga i monografija i preko 230 naučnih radova u prestižnim svetskim časopisima, koji su, prema bazi podataka Web of Science, citirani u preko 2.500 radova od strane drugih autora. Na osnovu objavljenih i citiranih  naučnih radova, dospeo  na uglednu Thomson Reuters listu visoko citiranih istraživača iz oblasti matematike za 2014. godinu.

Svojim naučnim i pedagoškim radom dao je izuzetan doprinos razvoju nauke i obrazovanja u Srbiji, kao i međunarodnoj afirmaciji naše nauke.

Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupno srpsko društvo i nauku.