NA GENERIČKIM LEKOVIMA ŠTEDI SE I DO 70 ODSTO: Proizvođači i distributeri o inicijativni predsednika Vučića
LEKOVI u Srbiji bi mogli da budu jeftiniji, kao što bi mogla da se proširi i lista medikamenata koje pacijenti mogu da dobiju na recept o trošku zdravstvenog osiguranja.
FOTO: Arhiva novosti
Ovo su "Novostima" rekli proizvođači i distributeri medikamenata, potvrđujući tako da se inicijativa predsednika Srbije Aleksansdra Vučića može sprovesti u praksi. To posredno opravdava i ljutnju predsednika ispoljenu na posebnoj sednici Vlade, kada je zamerio odgovornima da po pitanju pojeftinjenja lekova, koje je inicirao, još nije ništa urađeno, pa je premijer Đuro Macut obećao da će to biti prioritet u zdravstvu.
Cene lekova u Srbiji ne formiraju se proizvoljno, već kroz prilično strogo regulisan sistem i u regionu već važe za najjeftinije.
U Srbiji postoje dve osnovne kategorije lekova i za svaku važe drugačija pravila. Najpre, tu su lekovi koji se izdaju o trošku RFZO, odnosno oni koji se dobijaju na recept. Njihove cene praktično određuje država. Proizvođač ili uvoznik prijavljuje cenu, ali ona ne može da bude viša od referentne cene koja se računa na osnovu nekoliko uporedivih zemalja.
Gleda se najniža ili prosečna cena tog istog leka u tim državama i na osnovu toga se formira maksimalna dozvoljena cena u Srbiji, koju usvaja Vlada. RFZO zatim pregovara, posebno kod skupih ili inovativnih lekova i odlučuje da li će lek ući na listu i pod kojim uslovima.
Najveća zarada na suplementima
PACIJENTI često troše više novca za razne dodatne "terapije" nego na lekova, među kojima su razni suplementi... Recimo, jedan lek za insulinsku rezistenciju, košta 99 dinara, a preporučeni suplementi i po 4.700 dinara po pakovanju. Upravo na tom tzv. OTC programu najviše i zarađuju svi u lancu, od proizvođača do distributera i apoteka. Postoje i lekovi koji se propisuju, ali se ne izdaju o trošku osiguranja, ali ni njihova cena se ne formira potpuno slobodno. Ministarstvo zdravlja propisuje maksimalnu veleprodajnu cenu, opet na osnovu međunarodnih referenci. Na tu cenu se dodaje zakonom ograničena marža veleprodaje i apoteke, kao i PDV (10 odsto za lekove). Dakle, apoteka ne može proizvoljno da "nabije" cenu - postoji gornja granica.
Kada je lek na listi, pacijent ga dobija na recept, potpuno o trošku osiguranja, ili plaća participaciju, koja je u procentima od 10 do 90 odsto cene leka, ali su po raznim osnovama mnoge kategorije osiguranika oslobođene učešća u troškovima medikamenta. Iako su iznosi participacije za osiguranike nekad visoki, propisano je da ukupna participacija koju osiguranik plati u jednoj godini (za lekove i druge usluge obaveznog osiguranja) ne sme da pređe polovinu mesečne zarade ili penzije osiguranika. U tom slučaju ostvaruje pravo na refundaciju.
Većinom su, kako kod nas tako i u svetu, lekovi na pozitivnoj listi - generički. To znači da kada istekne patent originalnom ili inovativnom leku, koji je baš zbog milionskih iznosa utrošenih u istraživanja i proizvodnju, skup, sve farmaceutske kuće mogu, uz pravnu regulativu, da po istoj formuli prave taj lek, i takvi tzv. generički medikamenti su značajno jeftiniji i upravo na njih država računa kada želi da obori ukupne troškove terapije.
- Podržavamo svaku inicijativa koja se odnosi na poboljšanje statusa pacijenata i građana uopšte, pogotovu kada dolaze iz Vlade Srbije, kaže za "Novosti" dr Ana Popović, direktorka GENEZIS, nevladinog, neprofitnog i nezavisnog udruženje proizvođača i nosilaca dozvola za stavljanje generičkih i biosimilarnim lekova na tržište Srbije i Crne Gore. - Nadovezala bih se na izjavu predsednika Vlade dr Đure Macuta i njegovog potpunog razumevanja mehanizama uštede kada se radi o lekovima koji se izdaju na teret države (RFZO). Zamene inovativnih lekova kojima je istekao patent generičkim, omogućava državi velike uštede i do 70 odsto i omogućava lečenje iz sredstava državnog fonda većem broju pacijenata. Oslobođena finansijska sredstva mogu se usmeriti i ka uvođenju inovativnih terapija. S obzirom na to da je Udruženje GENEZIS član Internacionalne asocijacije generičkih lekova i biosimilara - IGBA i da prati sva dešavanja u Evropi i svetu, ne samo u Engleskoj, kako je predsednik Vlade istakao, već se ovakav princip primenjuje svuda u svetu i u bogatim i u siromašnim zemljama.
Marže veće i od 25 odsto
STANDARDNA apotekarska marža za lekove koji se izdaju na recept (a često idu i na teret RFZO) je do 12 odsto od veleprodajne cene leka. Ovo je maksimalna dozvoljena marža koju apoteke mogu dodati na cenu leka. Marža za lekove koji se ne plaćaju preko osiguranja (bez recepta ili na teret pacijenta) može biti od 12 do 25 odsto, u zavisnosti od cenovnog ranga leka i uredbe koja važi u datom periodu. Za pomoćna lekovita sredstva (vitamini, suplementi, paste za zube...) proizvode koje farmaceuti nazivaju "ne lek" ne postoje stroga ograničenja marže - apoteke mogu da formiraju marže slobodno, često znatno više od 25 procenata.
Naša sagovornica objašnjava da je generik lek koji ima isti sastav kao i originalni ili inovativni lek, ali s obzirom na to da u njegov nastanak nisu utrošena ogromna novčana sredstva kao za prvaljenje prvobitnog, originalnog, on je jeftiniji, a ima isti efekat kao i originalni lek.
- Ako govorimo o linearnom sniženju cena svih lekova, moramo se takođe voditi primerima iz okruženja, gde je zbog drastičnog sniženja došlo do odlaska sa tržišta velikog broja najvećih svetskih kompanija, jer pored toga što su socijalno odgovorne ipak moraju imati minimum profitabilnosti da bi ostali na tržištu - napominje dr Ana Popović. - Da bismo zaštitili naše pacijente i približili se Evropi moramo omogućiti brži ulazak efikasnih, bezbednih i kavlitetnih lekova na tržište, a to će nam omogućiti novi Zakon o lekovima, na čiju objavu čekamo osam godina. Odlazak kompanija sa tržišta dovodi do nestabilnosti i trajnih nestašica.